Neverovatno kako stvari mogu da se dese kada se najmanje nadaš, baš kao moja erotska prica koja je pred vama. Stigao sam na aerodrom za noćni let za Španiju. Ne mogu reći da volim letove i avione, ali posao je takav da zahteva česta putovanja. Ja sam mlad uspešan tip, dvadeset pet godina, zdrav, sladak, sve kao treba. Bio sam polaskan kada mi je firma poverila da obavi važan sastanak sa klijentima. Morao sam da iskoristim priliku.

Iako radim u oblasti moderne tehnologije, nisam onaj klasičan stereotipan štreber. Čak ni ne nosim naočare 😀 Povrh toga, volim da mislim da sam prilično zgodan momak. Visok sam, širokih ramena. Imao sam svoj deo divnih ženki u spavaćoj sobi, iako trenutno nemam stalnu devojku. Ali ja sam stalno na oprezu.

Bio sam na sedištu pored prozora, a bilo je samo još jedno sedište pored mog sa strane prolaza. Obično ne obraćam mnogo pažnje na ljude pored kojih sedim. Uostalom, većina ljudi spava na noćnim letovima. Smestio sam se i nekoliko minuta sam sedeo sam dok dotična dama nije došla i sela pored.

Gospođa je verovatno je bila tu negde u srednjim četrdesetim, ali bila je „laka za oči“. Zgodna, sa ponosnim parom grudi čije je obrise jasno otkrivao nežan dekolte njene košulje, i nabrekli bokova umotani u suknju koja joj se spuštala tik ispod kolena. Njeno lice bi se skoro moglo nazvati aristokratski – kao neke od velikih glumica iz 1940-ih.

Oprezno je sela na sedište, kao da bi moglo da eksplodira ispod nje, i uputila mi nervozni mali osmeh. Nije imala nikakav ručni prtljag, samo tašnicu koju je stezala na grudima kao da joj može pružiti zaštitu od nekog neizrecivog užasa. Ništa od ovoga nije slutilo dobrom za moju udobnost ili odmor.

„Dobro veče“, rekao sam.

Naglo je okrenula glavu u mom pravcu, širom otvorenih očiju. „Zdravo, zdravo“, graknula je.

Namrštio sam se od zabrinutosti. „Jeste li dobro?“

„Nisam!“ izlanula je. „Užasavam se letenja! Nisam letela sigurno deset godina.“

„Zašto onda…?“

„Ma moja ćerka. Preselila se u Španiju, zaposlila se, godinama me moli da dođem. Nekako me je nagovorila, kupila mi kartu i evo me.“ – pogledala me je i dodala: „Videćeš sine kada budeš imao svoju decu. Znaju da budu veoma zajebana.“ – napokon se osmehnula.

„Polako, još je rano za mene. Ja sam Nemanja“, rekao sam, pokušavajući da uđem u razgovor da je smirim.

„Julija“, rekla je, gledajući pravo ispred sebe. Čak i dok se držala za torbu kao da je sigurnosno ćebe, Julijine grudi su se podizale i spuštale sve brže i brže. Mislio sam da možda hiperventilira. Razmišljao sam da pozovem stjuardesu kada je jedna upravo naišla.

„Gospođo“, rekla je, „moraćete tu torbu staviti ispod sedišta ispred sebe ili u pregradu iznad glave.“

„Zašto?“

„Zbog sigurnosti tokom poletanja. Nije bezbedno.“

To nije prošlo baš najbolje sa Julijom. Odmah sam mogao da pročitam njene misli: Hoćemo li biti nesigurni u vazduhu? Hoćemo li se srušiti? Julija je nevoljko ugurala torbu u prostor ispod sedišta ispred, udarajući je nogom da bi se uverila da je potpuno sklonjena. Dok smo se vozili prema pisti, osetio sam potrebu da učinim sve što mogu da je smirim. Poslednje što sam želeo je da ona napravi neku vrstu drame zbog koje bi ovaj let bio odložen ili otkazan.

„Hej“, rekao sam, milujući joj ruku na naslonu između nas, „samo se opustite Julija.“ Okrenula je glavu u mom pravcu i ponovo mi uputila onaj slomljeni osmeh. Skoro sam pomislio da će zaplakati.

Stavila je svoju ruku preko moje i rekla: „Hvala ti lepi moj. Inače sam veoma jaka žena, profesorka u školi, imam autoritet. Ali avioni me užasavaju.“

„Razumem“, rekoh. „Ali ja sam tu i potrudiću se da vam bude prijatno.“

Kada je avion dao gas, Julija se ponovo vratila u režim panike i grčevito stegla moju ruku – tako čvrsto da mi je skoro prekinula cirkulaciju. Čvrsto je zatvorila oči dok smo se penjali. Poletanje je prošlo savršeno i veoma brzo smo se našli visoko iznad oblaka. Tek tada je uzdahnula i pustila moju ruku.

Mogao sam da vidim kapi znoja na njenom čelu. Polako sam izvadio maramice koje uvek imam u sebe i obrisao joj čelo. „Sve je u redu Julia“, rekao sam.

Kao da su je te moje reči dotakle, ona je delovala tako dirnuto i zahvalno da je zurila u mene. A onda se nagnula i potpuno iznenada me poljubila u usta!! Odmah se uznemirila, pocrvenevši u licu. „Ups, nije trebalo to da uradim.“ – pokrila je lice rukama i opet počela da hiperventilira.

Sklonio sam joj ruke i osmehnuo joj se. Iako sam bio šokiran, shvatio sam da je prosto uplašena i zbunjena. „Ne smeta mi, ni najmanje“, rekao sam. „Ko normalan ne želi da ga poljubi lepa dama? Siguran sam da vaš muž obožava vaše usne.“

„Ma…“ – odmahnula je rukom. „Moj muž trebao je da pođe sa mnom, ali njegov posao je bio toliko važan da se nije ni potrudio! Znate, moja ćerka i on nisu baš u sjajnim odnosima, zato je i otišla u beli svet.“

„Žao mi je što to čujem.“

Stjuardesa je naišla, podelila jastuke i ćebad. Ćebe je bilo prilično veliko i Julija ga je omotala oko sebe kao nekakav štit. Nisam bio spreman za spavanje, tako da nisam koristio svoj pokrivač. Usledilo je nekoliko mirnih minuta, bilo je tiho i opušteno… a onda smo naišli na turbulencije. Turbulencija je bila dosta jača nego što sam ikada iskusio. Avion se bukvalno tresao s jedne na drugu stranu.

Možete zamisliti efekat koji je to imalo na Juliju. Vrisnula je, a zatim je pljesnula rukom preko usta da se ućutka. To bi bilo dovoljno loše, ali kako se turbulencija nastavljala, ona je skoro skočila u mom pravcu, zarivši lice u pregib mog vrata i bacivši ruke oko mog vrata. Nisam znao šta da radim, i sam sam bio pomalo upplašen od jačine turbulencije. Samo sam sedeo tamo, rukama jedva dodirujući njene strane. Mislim, bila je stranac! Nisam hteo da je zagrlim kao da mi je sestra ili majka…

„Molim te Nemanja.“ rekla je. „Molim te, drži me.“

Morao sam da reagujem! Ruke su mi se zaustavile u predelu njenog donjeg dela leđa, a ona se privila bliže meni, bacivši ćebe oko nas tako da smo izgledali kao uspavani tinejdžeri. Mogao sam da osetim kako drhti po celom telu – čak su joj i zubi cvokotali. Bože, stvarno mi je bilo žao jadne Julije. Ali nisam mogao da predvidim ono što je potom usledilo. Uz turbulencije, sa svojim licem i dalje čvrsto zakopanim u moj vrat, uhvatila je moju ruku.

Progutao sam pljuvačku i opustio ruku, dozvolivši joj da mi vodi ruku ispod suknje. Bila je tako topla između nogu, odisala je vrelinom. Šapnula mi je na uvo: „Tako mi treba olakšanje, da me smiri, da me opusti.“ Iako smo bili sakriveni pod velikim pokrivačem, stjuardesa nas je sumnjičavo posmatrala jer je bila tačno naspram nas u svom sedištu, čvrsto vezana.

Znala je da smo stranci a držali smo kao ljubavnici ili supružnici. Čak ni ljubavnici ne prave takav prikaz u avionu! Ali pošto nije mogla da vidi da radimo nešto očigledno nepristojno, na kraju je zatvorila oči i izgledala kao da se moli u sebi. U međuvremenu, beskrajno sporo, moja ruka je polako krenula uz kremaste butine ka fokusu svih muških želja.

Kada sam dodirnuo to područje između njenih nogu, osetio sam iznenađujuću količinu vlage u njenim tankim pamučnim gaćicama. Možda ju je strah napalio? Ne, to nikako nije imalo smisla. Kako god, povukao sam tkaninu sa njenog međunožja i dodirnuo joj pičku – izvor vlage i vreline. Malo je uzdahnula i čvršće se privila uz mene. Nastavio sam da je milujem – gore-dole po unutrašnjosti njenih usana, trljajući njen klitoris.

Kada je krenula da se grči, lagano sam uneo dva prsta u njen topli tunel koji je bio prilično tesan ali neverovatno mokar. Počela je da lepi male poljupce na moj vrat i obraz. To me je pomalo zabrinulo: čak i da ta dosadna stjuardesa nije mogla da vidi ono što sam radio svojom rukom, poljupce je mogla videti.

Bilo je dovoljno loše što smo bili zaključani u zagrljaju pod ćebetom. Mogao sam da je zamislim kako razmišlja: Šta tačno vas dvoje radite ispod? Ali sa moje strane, nisam mogao da se zaustavim. Ovo je, bez sumnje, bila najuzbudljivija, neočekivana i najrazvratnija stvar koju sam ikada uradio. Jako se napalila i pritiskala je kolenom moju sve veću erekciju dok sam je džarao prstima.

Onda se dogodilo. Julija je počela da se trese i da me još čvršće grli. Nastavio sam da je milujem po pički, koja je sada bila toliko mokra da sam se zapitao da li je ona jedna od onih „špricerica“ za koje sam čuo, ali ih nikada nisam sreo niti tucao. Nije špricala, ali je obilno curela dok je svršavala na moje uporne prste.

Posle nekoliko minuta, ona se srušila kao balon sa ispuštenim vazduhom. I taman na vreme: ta stjuardesa je sada otrovno gledala u nas, nesposobna da odluči da li da se suoči sa bilo kakvim nepravilnostima koje su se dešavale ispod tog pokrivača. Samo sam joj se slabašno osmehnuo, kao da sam hteo da kažem: Sve je pod kontrolom.

Julija je konačno odvojila lice od mog vrata, ozarila se prema meni i rekla: „To je bilo prelepo. Hvala ti Nemanja, srce si.“

Sa njenim rečima i turbulencije su prestale. „Drago mi je da ste uživali Julija“, rekao sam što sam tiše mogao.

Kraj 1. dela

Ovde klikni za Drugi deo priče!