Ana-Marija Sve , ama bas sve u nasim malim zivotima pocinje tako banalnim sitnicama, kojih se kasnije pod pritiskom fiksacija koje stvorimo, uopste I ne secamo. A zivot je ono izmedju toga, ono lepo sastavljeno od ljubavi I sex. Pozeleti nekoga , osvojiti ga, uzbuditi ga, podeliti sa njim radost zivljenja, voditi ljubav, osetiti ushicenje…e, to je car zivota, pa I da umres posle!!! Savim slucajno, ona se uclanila na sms servis 2255 u nadi da ce konacno naci osobu spremnu za kratko dopisivanje koje ce se najverovatnije, kao I sva prethodna zavrsiti u rekordnom roku posle pitanja “ko si I odakle si”Ali ne, ovo je bilo drugacije, sturavo sa bezveznim porukama. Sasavog stila. Sve dok nije stiglo pitanje “a sta radis sada” I onda cudo-poruka “hajde da vodimo ljubav” I kao sto voda gasi vatru, tako I ova poruka ljubavi ugasi njenu strah da ce biti odbacena I sama za ceo zivot, scepa slamku spasa I odgovori brzo “da, zelim I to jako I strasno”.
Htela je da se moli za sledecu poruku ali nije znala kako bi bilo najbolje, bilo joj je vruce u hladnoj sobi, dok je napolju besnela prava Sremska mecava. Poruka je putovala ka njoj noseci zar ljubavi I vatru strasti da odledi vec kruto srce udovice sa dvoje maloletne, skolske dece. On je, zeleo “da je da je ima bas na ovom mrazu, uz neki zid, pripijen uz nju, da zavuce ruku ispod kaputa, da je miluje po golom telu, osecajuci kao drhti , kako se steze I privija uz njega” Da!Da, I ona to zeli, ali dosta joj je prevaranata. Druga poruka donosi nastavak “volim te (odavno to nije cula), zelim te takvu kakva jesi(ovo vec nije prevara) a kako bi ti volela duso(jel moguce) reci mi da mogu da ti pisem o tome” “Pozelela je “da me nezno miluje po celom telu, da nehajno prodje rukom ispod pupka, ode do pazuha I tu me strasno poljubi.
Zelela sam da mi gricka bradavice I blago jezikom kruzi oko njih. Htela sam ja I ostalo, a kako to reci neznancu sa kojim prvi put razmenjujem poruke preko mobilnog telefona’ A napisala je “Neznam kako ti hoces, samo neka bude lepo I dugo” Odgovorih joj “Mila moja dodji u Beograd pa da popijemo kafu, popricamo, razmenimo zivotne price. Dodji da ostvarimo sve ono o cemu smo pisali, dodji da te mazim, da te milujem… I dosla je;stajala je na peronu po dogovoru na pravom mestu a ja sam obilazio oko nje ne postujuci dogovor, zagledajuci je I merkajuci je vredili truda. Grizla je nokte, nervozna je, bice to dobro, pusi mnogo-pa valja da zna da pusi, premestala se sa noge na nogu I srecom nije pala na moje zagledanje I nije se nabacivala drugim muskarcima tek toliko da bi skratila vreme.
Bila je, iskreno receno, bas punacka, skoro predebela al nema veze, stesacemo je polako I slatko, gram po gram ce spadati salo. Hajde da joj pridjemo, ”Dobar dan, cekate nekoga? ” “Da, ako si ti Mladen” “A da li bi ti odgovaralo” “Mmm, da” “E, pa onda jesam, gde cemo na pice” I tako je krenulo, otisli smo na filoloski fakultet u restoran, moje omiljeno mesto. Tu smo izmenjali sva moguca misljenja, teze, hipoteze, teoreme I presli na zivotne aksiome. Znala je –prvi utisak mora biti pozitivan, inace propade sve, a I ja sam znao , po pogledu, da zelimo isto-da obidjemo znamenitosti velegrada I kao normalno bilo je, posto je mrak vec hvatao zalet, da odemo da vidimo sve kule Kalemegdana.
A tamo stare zidine ovencane bogatom istorijskom prosloscu, stari top Iz koga pucase srpski junaci, zastadosmo tu zaneseni mrakom I dobrim mestom za ono sto smo nameravali. Neko vreme smo se samo grejali naslonjeni jedno na drugo, posmatrali druge parove kako dele ljubavne cari. A onda I sami pocesmo da nestedimice trosimo bogatstvo ljubavi, prvo podelismo dodir blag, osmeh vlasan, na usnama strast, zagolicasmo se jezikom po nepcima cak, stisak cvrst joj dadoh ona mi uzvrati neznim dodirima. I dok su na nebu treptale prve zvezde, pricala mi je o sebi, da ima sina I kcerku, koja je mlada al vec po sve lici na nju.
Kaze vec ima momke, nezna da li spava sa njima ali ako je na majku nebi je iznenadilo. Zeleo sam da je prekinem u prici I nagrnem na nju da je uzmem svom silinom svoje muskosti, medjutim ona je sigurno zelela da se ispovedi, da je neko saslusa I razume. I slusao sam, milujuci je sve dublje, dodirivajuci vec ustreptale I krupne dojke koje su dvoje dece oblikovala svojim rucicama, a sada Ih ja milujem I zelim isto, zivot koji nesebicno daruju. Kroz uzdahe mi prica kako je ostavljena, kako se mucila, uzdise malo od tegobe zivotne a vise, vec od uzavrelih strasti koje je zelela da prikrije svojom isprekidanom ispovesti.
Opusta ruke, izdaju je noge, kolena joj drhte-trazi oslonac, nudim joj sebe, pristajem da joj budem uteha. Ali prvo da potpise da ce biti dobra I umiljata zenica, spremna na sve sto zivot nosi. Pruzam joj svoju olovku, njena je vec par godina nefunkcionalana, uzima je u ruku, nezno kao da joj je prvi put, iz straha da joj neslomi vrh nezno je palcem vrti I pritiska na prava mesta, mastilo vec odavno curi, oseca ona da je olovka prava a ne tamo neka mastiljara. Sve cesce je drhtala I trazila papira da se potpies al nikako da izvadi olovku iz dzepa, morao sam joj pomoci, rekoh joj “Znas, ako nestane mastila, moraces da mi dozvolis da je napunim u mastionici” “Dozvolicu ti ali samo ja da se sa njom potpisujem, necu da je delim ni sa kim!” “Da, da, zadnje kapi mastila vec by: Mladen.
Hajde da se igramo ;)