Davno izgubljena Ćerka 1. Deo

Kako je trebalo da bude veoma vruć dan, Helena nije planirala da radi bilo šta ili da ide bilo gde. Tako da je samo sedela u majici i šorcu. 39-godišnja plavuša se često tako oblačila; njen poslednji dečko ju je čak zezao da još uvek izgleda kao da je u tinejdžerskim godinama. Heleni se to dopadalo kod sebe, sa svojom građom i nevinim licem nije imala problema da prođe kao 15 godina mlađa.

Često je izlazila sa mlađim muškarcima, iako sebe sigurno nije smatrala „kuguarkom“ koji je moderan termin. Helena je bila žena za sve, i dalje je volela da se zabavlja, a mlađi momci su bili privučeni njome. Dakle, pošto ništa nije planirala za taj dan, Helena je bila iznenađena kada je čula zvono na vratima svog stana.

Bila je to jedna veoma visoka, lepo obučena crnka koja je izgledala nekoliko godina mlađa od Helene. Iza nje je stajala nešto niža plava tinejdžerka. „Zdravo“, rekla je crnka, otkrivajući osmeh. „Jesi li ti Helena?“

„Da, jesam“, odgovorila je Helena, pitajući se kako žena zna njeno ime. „Kako mogu da Vam pomognem?“

„Moje ime je Katarina, a ova mlada dama je Nina. Nina, gde su ti maniri?“

„Dobar dan“, rekla je mlađa devojka. Bila je veoma lepa i slatka.

„Dobar dan i tebi. Molim vas uđite, sedite, raskomotite se. Mogu li vam doneti nešto… kafu, piće?“

„Kafa bi bila divna, hvala“, osmehnula se Katarina. Ova žena je, iskreno, bila jedna od najsjajnijih žena koje je Helena ikada videla. Njena saputnica je sa druge strane bila veoma slatka i tiha.

„Veoma je fina, zar ne?“ Nina je šaputala Katarini, ali dovoljno glasno da ih je Helena mogla čuti u kuhinji dok je stavljala kafu.

„Da, deluje da jeste“, odgovorila je Katarina.

Helena je donela tri šoljice kafe na poslužavniku, sa mlekom i šećerom. „Nije da mi smeta društvo, danas je veoma miran dan, ali šta mogu da uradim za vas?“ raspitivala se Helena.

Katarina je otpila kafu i progovorila; bilo je očigledno da je veoma pažljivo birala reči. „Kao što sam već rekla, moje ime je Katarina, a ova mlada dama je moja ćerka Nina. Ali ona je takođe i TVOJA ćerka.“

Helena umalo nije ispustila kafu na svoj skupi tepih. „Moja ćerka? Ne razumem???“, promuca Helena. Prošlo je skoro dvadeset godina od dana kada je uspaničena Helena donela izbor zbog kojeg je mnogo puta požalila. Pogledala je pravo u Ninu koja je ćutala.

„Kada imaš toliko novca koliko ja imam, stvari mogu da se otpečate veoma brzo. Poput dokumenata vezanih za usvajanje deteta. Ne brini… ne treba nam ništa od tebe… osim tvog prijateljstva. Katarina se nasmejala a Nina se zakikotala.

Nina je odmah počela sa pitanjima. Želela da zna o svojoj prošlosti, da li je imala braću ili sestre, šta je sa njenom porodicom. Katarina je rekla svojoj ćerki da se smiri i da da Heleni malo vremena da dođe sebi. Sve to je bilo prilično veliko iznenađenje.

„Bila sam veoma mlada i budalasta i pustila sam nekog fudbalera da radi šta hoće sa mnom jer je rekao da me voli. Odselila se krajem godine, otprilike u vreme kada sam saznala da sam trudna. U tom trenutku klinka švorc, morala sam da te dam na usvajanje.“

Nina se nasmešila i rekla da razume. Helena je nastavila svoju priču. „Moj tata nas je napustio kada sam imala 12 godina, tako da smo bili samo ja i moja mama – tvoja baka. Ona ne živi daleko odavde, a ja nemam ni braće ni sestara, samo nekoliko rođaka. Tvoja baka i ja smo veoma bliske i mnogo ličiš na nju, primećujem to sada. Nikada se nisam udavala i nemam druge dece, tako da nemaš braću ni sestre. Katarina, ti imaš svoje dece?“

Katarina se nasmešila i rekla: „Ne, ova nevaljalica je i više nego dovoljna. Ni ja se nisam udavala, ali sam želela ćerku, pa kao što sam rekla, kada imaš dovoljno novca, možeš da uradiš bilo šta.“

„To mora da je lepo“, rekla je Helena. „Ja sam slikar i do prošle godine sam se mučila, ali me je `otkrila` lokalna galerija i moj rad je počeo da se prodaje, tako da sam mogla da kupim stan za sebe.“

„Tako te je pronašao moj privatni detektiv, video je tvoje ime u novinama“, rekla je Katarina. „Ona je veoma lepa… da li misliš da treba da joj kažemo?“ Nina je prošaputala, opet dovoljno glasno da je Helena čuje.

„A šta to?“ upitala je Helena radoznalo.

„Ne znam dušo, da li misliš da ona može da podnese da zna istinu?“ upita Katarina.

„Hej vas dve… ja sam u sobi, čujem vas sve“, rekla je Helena pomalo iznervirana. „Upravo sam upoznala ćerku koju nisam videla otkako sam je rodila pre skoro 20 godina, koliko još možete da me šokirate?“

„Mnogo.“ Nina se zakikotala.

„Nina pokušava da ti na svoj mali način kaže da smo ona i ja ljubavnice već neko vreme.“

Helena je bila šokirana!!! Pogledala je simpatičnu mladu plavušu koja je praktično bila pritisnuta uz svoju usvojiteljku i videla njeno ozareno lice, a zatim je videla Katarinu kako se takođe tiho osmehuje. Helena je ostala bez reči. Vrativši se sebi posle nekoliko minuta, progovorila je.

„Znam da vas dve tehnički niste u krvnom srodstvu, ali zar to ne smatrate…. incestom?“

Katarina se nagnula napred i Helena je osetila dašak njenog divnog parfema. „Iskreno… baš me briga čak i da je to pravi incest. Vodila sam ljubav sa praktično svim ženama u mojoj porodici. Uživam u seksu i ne brinem o pravilima koja su osmilili neki, po meni, kreteni.“

Nina se nasmejala. „Znala sam da mama spava skoro isključivo sa ženama i shvatila sam da su mnoge žene koje su nas posećivale više od `prijateljica`. Pitala sam mamu jednog popodneva da li bih i ja mogla da radim takve stvari sa njom. Bilo je to kada sam postala punoletna i skupila dovoljno hrabrosti da je pitam.“ – govorila je Nina u jednom dahu.

„Onda me je mama odvela na divnu večeru, ponašale smo se kao da smo ljubavnice, kupila mi je lepu novu haljinu, cipele i seksi veš za kasnije. Posle večere me odvela kući i vodila slatku, nežnu ljubav sa mnom. Ali posle toga me je žestoko izjebala hahahahah!“ Nina se cerekala dok je Helena gledala i slušala sa šokiranim izrazom lica.

Helena nije mogla da priguši mali uzdah iznenađenja a Katarina je dodala: „U vremenu od tada, Nina je postala moj strastveni učenik i moja omiljena igračkica u krevetu. Ona, naravno, ima svoju sobu, ali više voli da provodi noći u mojoj. Obe imamo svoje ljubavnice, neke od njih znaju našu tajnu, ali većina ne. Pojedine uživaju u nama u isto vreme!“

Helena je prebledela: „Khm.. da… Sigurna sam da uživaju“, rekla je Helena, i dalje pokušavajući da umota u glavu sve ove nove informacije. „Obe ste veoma lepe i privlačne ali…“ – misao joj se izgubila.

„Hvala Helena… i ti si jako lepa. Da li bi bilo u redu da i tebe zovem mama?“ upita Nina tiho.

„Pretpostavljam da je to u redu, iako će se neko vreme osećati neobično“, odgovorila je Helena. „Nina izgleda veoma srećno Katarina, hvala ti na tome.“

„Ma.. ona je opasna. Malo razmaženo derište, ali ja je volim najviše na svetu“, nasmeja se Katarina, grleći Ninu. „Sve što treba da uradi je da me pogleda tim svojim očima i ja joj dam šta god želi.“

„Ona ima oči na svoju baku… oči moje majke“, rekla je Helena.

„Ako mene pitaš, Nina mnogo liči na tebe“, reče Katarina, nagnuvši se napred da pogleda Helenu u oči. A onda se desilo nešto što je dodatno šokiralu helenu. Katarina je prilazila sve bliže i bliže… i u jednom trenutku okrznula je usne o njene i poljubila je. Nakon dugog poljupca kliznula je jezikom duž Heleninih usana a potom ga gurnula duboko i susretla se sa Heleninim mokrim jezikom.

KRAJ 1. Dela.

Klik OVDE za DRUGI Deo.