Koliko dugo treba da čekate na seks?
To je pitanje o kojem su mnogi od nas razmišljali godinama, ali na koje nisu pronašli zadovoljavajući odgovor. U stvari, kultna televizijska serija “Seks i grad” pokušala je da se pozabavi tim pitanjem pre otprilike dve decenije.
Carrie Bradshav i njeni prijatelji popularizovali su „pravilo tri sastanka“ – ideju da bi, kada je seks u pitanju, trebalo da ipak postoji kratak period čekanja. Cilj je pružiti vam priliku da procenite drugu osobu pre nego što uskočite u krevet. Osim toga, ne želite da kod druge osobe imate utisak da ste prekomerni, ali takođe ne želite predugo čekati da biste započeli seks u slučaju da se ispostavi da ste nekompatibilni.
Da li postoji neka naučna podloga za ovu ideju? I da li je treći “dejt” zaista kada većina ljudi ionako počne da ima seks?
Verovali ili ne, društveni naučnici još uvek nisu utvrdili koji je određeni broj viđenja najčešći da ljudi počnu da imaju seks, delom i zato što je „dejt“ prilično nebulozan pojam. Šta se zapravo računa kao odlazak na sastanak? Na primer, da li to mora biti jedan na jedan, ili može da se računa i izlazak sa grupom prijatelja? Takođe, kako se „zabavljanje“ razlikuje od „razgovora“ ili „druženja“ sa nekim?
Čak i kad bi se ljudi mogli složiti oko definicije, broj satanaka nije toliko smisleno gledati, jer ih ljudi vrlo različito raspoređuju. Neki ljudi odlaze na nekoliko satanaka u istoj sedmici, dok ih drugi razdvajaju i do mesec dana ili više. Drugim rečima, dva para bi mogla biti na trećem sastanku, ali jedan par bi se mogao poznavati mnogo duže od drugog.
Da bi zaobišli ove probleme, istraživači koji proučavaju ovu temu fokusirali su se više na dužinu vremena kada se ljudi poznaju, a ne na to koliko su sastanaka imali.
Koliko ljudi čekaju, prema istraživanju.
Studija objavljena u “Journal of Seek Research” na skoro 11.000 nevenčanih odraslih osoba koje su bile u „ozbiljnim ili stabilnim“ vezama raspitivala se o tome kada su učesnici počeli da imaju seks i pogledala kako je to povezano sa njihovim zadovoljstvom u vezi. Većina učesnika (76 procenata) bili su u svojim vezama više od godinu dana, a gotovo svi (93 procenta) su izjavili da su imali seks sa svojim partnerima.
Od onih koji su bili seksualno aktivni, neznatna većina (51 procenat) rekla je da je sačekala nekoliko nedelja pre nego što je stupila u seks, dok je nešto više od jedne trećine (38 procenata) imalo seksualne odnose prvog dana ili u prvih nekoliko nedelja. Preostalih 11 posto imalo je seks prije nego što su i otišli na prvi sastanak.
Da li je vreme seksa imalo značaja u pogledu toga kako se ljudi osećaju prema njihovim vezama?
Ne na smislen način. Postojale su samo male razlike između grupa, s tim što su oni koji su imali seks ranije bili malo manje zadovoljni. Međutim, sve grupe su u proseku bile veoma zadovoljne.
Činjenica da su oni koji su ranije imali seksualni odnos bili malo manje srećni može se očekivati na osnovu istraživanja koja pokazuju da seksualna strast i uzbuđenje obično opadaju tokom veze. Dakle, ako započnete seks ranije, strast će se malo brže istrošiti, osim ako se ne potrudite da to nastavi.
Važnije je kako mislite o seksu, a ne kada ćete ga imati.
Postoji nešto mnogo važnije nego “kada započinjete seks”, a to je ono što vaša ličnost govori o tome kako seks i ljubav idu zajedno. Svako ima ono što se naziva socioseksualnom orijentacijom, što je u osnovi stepen do kojeg mislite da su seks i emocije prepleteni naspram potpuno odvojenih.
Ljudi koji misle da idu zajedno slažu se sa izjavama poput: „Ne želim da imam seks sa nekom osobom dok nisam siguran da ćemo imati dugoročnu, ozbiljnu vezu.“ Ovi ljudi imaju ono što psiholozi nazivaju „ograničenom“ orijentacijom.
Suprotno tome, ljudi koji misle da se te stvari mogu razdvojiti obično se slažu sa izjavama poput „seks bez ljubavi je u redu“. Ti ljudi imaju ono što psiholozi nazivaju „neograničenom“ orijentacijom.
Neograničeni ljudi su ugodniji za slučajni seks i obično prijavljuju veći seksualni nagon i veći broj seksualnih partnera tokom svog života. Kao rezultat toga, vreme koje im je potrebno da bi se osećali prijatno u seksu sa novim partnerom je mnogo kraće nego za nekoga s ograničenom orijentacijom.
Nijedna orijentacija po sebi nije ni bolja ni lošija od druge, ali saznanje gde spadate na ovoj osobini daće vam uvid u to da li je seks pre ili kasnije pravi pristup za vas. Razumevanje razlika u socioseksualnoj orijentaciji takođe nam može pomoći da shvatimo zašto se toliko puno parova ne slaže u „pravom“ trenutku za početak seksa, kao ni u tome koliko bi trebalo da imaju seks – ako stavite ograničenu i neograničenu osobu, možda bi moglo biti izazov za njih da se nađu na istoj stranici.
Pa, koji je zaključak?
Sve ovo nam govori da ne postoje čvrsta „pravila“ za zabavljanje. Različite stvari dobro funkcionišu za različite ljude, u zavisnosti od njihove ličnosti, zato shvatite gde se nalazi vaša zona komfora – a takođe i partnerova – umesto da se pretplatite na neko proizvoljno pravilo.
Jedini ljudi koji imaju pravo da biraju kada je odgovarajuće ili „pravo“ vreme za seks su ljudi koji to planiraju. Seks je zajedničko iskustvo između dvoje ili više ljudi, i iako ćemo uvek biti pod uticajem svojih seksualno negativnih, sociopolitičkih pogleda na seks, možemo aktivno odabrati da se odmaknemo od mesta srama i pređemo u mesto osnaživanja. Dakle, seksajte se ili nemojte. To je potpuno vaš poziv. Važno je da vi i vaš partner oduševljeno pristanete.
A mi imamo pitanje za vas – kada vi smatrate da je pravo vreme za prelazak u krevet, i da li uopšte i treba da postoji pravilo? 🙂
LinkIzvor: https://www.menshealth.com/health/a26407189/how-long-to-wait-before-sex/