Sledeći dan.
Piće je stiglo za sto za kojim su sedele Marina i Elza. U restoranu je bila velika gužva od svih različitih kancelarijskih radnika na pauzi za ručak.
„Šta je povod“, upitala je Elza otpivši gutljaj kafe.
„Nema povoda. Samo sam htela razgovarati sa tobom nasamo. Znaš, ženske stvari.“
„Onda zvuči prilično važno.“
„Mislim da jeste. Ranije si spomenula nešto o gospodinu Jezdiću i načinu na koji se odnosi prema nekim svojim zaposlenicama.“ Elzine oči su se raširile i ona se sa osmehom nagnula napred.
„Da li je pokušao nešto na tebi?“
„Ne. Pa, da. Nekako.“
„Je li to da ili ne?“
„Jeste“, odgovorila je Marina.
„Da li je to nešto uradio sa tobom ili sa drugim devojkama? Šta se desilo?“
Marina se nagnula napred. „Ošamario me. Dole. Gola zadnjica.“
Bio je to tihi šapat i to je bilo dovoljno da se Elza nasmeje. „Oh stvarno? Da li ti se svidelo?“
„Ozbiljna sam“, odgovorila je Marina. „Nagnuo me nad stolom i učinio to. Bilo je bolno i ponižavajuće. Još me boli guza jebote. Pretio mi je otkazom ako ga ne poslušam.“
„Verujem ti. Obično tako radi sa ženama.“
„Izgledaš tako bezbrižno u vezi s tim. Kako se može izvući iz ovoga?“
„Planiraš li da podneseš tužbu?“ Upitala je Elza.
„Ne.“
„Pa naravno. On je moćan čovek i žene poput nas to znaju. Tako mu to uspeva. Ako želiš uspeti u ovom gradu, ponekad moraš učiniti određene stvari.“
„To je prilično cinično gledište“, odgovorila je Marina.
„Naravno, ali to je i stvarnost za mnoge žene koje se bore. Teško, zar ne?“
„Da li gospodin Jezdić planira da ide dalje? Ne znam da li mogu da nastavim ovo. Samo gledanje u njega stvoriće mi paniku.“
„Svetlo je na kraju tunela. Veruj mi.“
„Lako je tebi to reći. Ne moraš više da radiš za tog kretena.“
„Tačno. Ali zbog čega misliš da ne činim usluge višem rukovodstvu?“ Marina je bila potpuno zatečena.
„Oh Bože.“
„Gledaj vamo… Daću ti nekoliko saveta: preuzmi inicijativu i poseduj svoju seksualnost. Ako će ti gospodin Jezdić dodirnuti dupe, neka to bude pod tvojim uslovima. Poseduj moć. Tada nećeš biti u njegovoj milosti a zaradićeš i mnogo više novca. “
„Da li zaista misliš da će to uspeti?“
„Govorim iz iskustva. Imam veću platu od muškaraca koji u kompaniji rade duže od mene.“
„Nikada mi nisi rekla šta si učinila za gospodina Jezdića. Mogu da razumem da želiš da to ostane privatno, ali sam znatiželjna.“
Elza se nasmešila: „Pustila sam ga da se igra sa mojom guzom. On ima fetiš za ženske guze… anusa, kapiš? Ponekad sam mu sisala kurac. Isto činim i za više rukovodioce. Eto kako sam se tako brzo podigla i napredovala.“
„O Bože…“
Konobarica je došla i donela im hranu. Elza se zahvalila konobarici, dok je Marina sedela smrznuta sa pomalo zbunjenim izrazom lica. Konobarica je otišla, nesvesna otvoreno seksualnog razgovora.
„Hajde da jedemo“, rekla je Elza. „Umirem od gladi.“
***
Nedelju dana kasnije
Marina je sedela u šefovoj kancelariji dok je pregledavao njen poslednji izvještaj. Bila je ekstra obučena ali nervozna. Kroz njene vene prostrujao je osećaj anksioznosti dok je gospodin Jezdić pažljivo čitao dokument koji mu je pripremila. Sedela je uspravno očekujući šta će se sledeće dogoditi.
Bila je više nego spremna da preuzme vlasništvo nad svojim telom, ali prilika se nikada nije ukazala. Gospodin Jezdić je tiho pročitao dokument. Izgledao je dosadno, bez namere da napravi bilo kakav seksualni napredak prema njoj. Iznenađujuće, Marina se sve više razočarala.
„Sve izgleda dobro“, rekao je. „Odlican posao.“
„Hvala vam, gospodine. Naporno sam radila da izbegnem greške.“
Uputio joj je prezirni pogled. „Sada možeš slobodno da ideš.“ Gospodin Jezdić se ponovo osvrnuo na druge papire na svom stolu i usredsredio se na njih dok je Marina još sedela tamo. Ustala je i nervozno zastala.
„Želim da znate koliko cenim ovaj posao. Cenim priliku da radim za vas.“
„Vidim to“, odgovorio je, ne obazirući se na ono što ima da kaže.
„Mislim da ne razumete. Spremna sam učiniti sve što je potrebno da uspem. Učiniću sve i neću se žaliti.“
„Je l ‘tako?“ upitao je podignute obrve. „Tako.“
„Pokaži mi. Odmah stani ispred mene.“
Duboko je udahnula i dala sve od sebe da izgleda potpuno samouvereno dok je hodala prema njemu. Kad je bila ispred gospodina Jezdića, ustala je uspravno, sa rukama uz bok.
„Šta dalje?“ poslušno je upitala.
„Spusti gaćice i sagni se nad moj sto. Možda ću imati posebno iznenađenje za tebe.“
Marina je nastavila gledati gospodina Jezdića u oči dok je spuštala gaćice do zglobova. Sagnula se nad njegov sto i naslonila telo na njega. Sa licem okrenutim prema elegantnoj kancelariji, nije imala pojma šta može očekivati. Zvuk otvaranja fioke stola izazvao je njenu radoznalost. Zatim se fioka zatvorila.
„Pretpostavljam da je naš prethodni susret bio prvi put da si ikad dobila batine“, rekao je podigavši joj dno suknje da bi razotkrio njeno golo dupe.
„Da, bilo je. To mi nikada ranije nije učinjeno.“
„Onda očigledno da te nikada ranije nisu udarali drvenim veslom.“
Drhtaj joj se spustio niz kičmu. „Ne. Nisu. Khm.. nikada.“
„Odlično. Volim biti prvi za žene. Sada se opusti. Možda ćeš zaista uživati.“
Marina je osetila kako se glatka drvena površina trlja o meku kožu njenog golog dupeta. Postala je uplašena od onoga što bi moglo uslediti. Nameravala je da preuzme kontrolu nad seksualnom situacijom sa svojim šefom, ali udaranje drvenim veslom nije bilo ono što je očekivala. Prvih nekoliko udaraca došlo je u obliku mekih tapkivanja. Tada su zamasi postali sve veći.
Marina se držala za ivicu stola dok je tapkanje postajalo još jače. Bez nagoveštaja upozorenja, glasan zvuk šamara odjeknuo je prostorijom dok je njena guza bila pogođena drvenim veslom.
„Aaaahhhh!“ zaplakala je u trenutku mešavinom bola… ali i uzbuđenja.
Zatim je došao još jedan, pa još jedan, pa još jedan. Sve je bilo sistematski. Svaki udarac dolazio je s dovoljno snage da joj se potreslo dno. Svakim udarcem vesla njeno je dupe postajalo tamnije crvene boje. Marinino lice je napravilo grimasu od bola.
Bol je rastao, ali je prestala da vrišti. Lupanje je prestalo. Marina je znala da je gotovo kad je čula gospodina Jezdića kako otvara ladicu stola i vraća veslo unutra, prije nego što je ladicu ponovno zatvorio. Osetila je kako joj šefova ruka tiho trlja zadnjicu. Rukama je milovao njenu osetljivu kožu.
Tada je osetila kako je pritisnuo lice uz zadnjicu i poljubio meke guzove na mesta gde je povređena. 
„Gotovo je.”
Nakon još nekoliko poljubaca i maženja, gospodin Jezdić ju je pustio. Sišla je sa stola i ponovo podigla gaćice. Čak i nakon što je namestila suknju, teško je uspevala da pogleda svog šefa u oči. Gospodin Jezdić joj je dodirnuo bradu i naterao je da ga pogleda.
„Da li si dobro?“ upitao je.
„Ja sam dobro… hvala.“
„Znao sam da ćeš biti. Možeš ići sada. Naš sledeći sastanak je u ponedjeljak. Možda imam za tebe nešto posebno isplanirano.“
„Hvala“, rekla je odlazeći.
„Ne zaboravi, ovo ostaje strogo među nama. Razumeš?“
„Da, gospodine. Ovo je strogo između nas.“
KRAJ 4. Dela
Hajde da se igramo ;)
[…] usle…. Mogu zamisliti kako je sada mome Mirku smejala se… Mirko je. dao prost odgovor, Tanja ti poznajes moje sposobnosti, ti znas koliko mi vodimo ljubav i znas koliko bude svrsavanja, nemoj sumnjati da […]