LJUBIM TE U RIBU, KOMŠINICE!!!

Nema ništa lepše nego posmatrati komšinicu, obloženu mrakom kao celofanom, kako se presvlači. Iz tog mraka hiljade opasnosti vrebaju, ali sve se zaboravi kad niz grlo krene kugla, pa kroz grudi, stomak, sve dole do muda koja cure nekontrolisano… Zaigraju svici pred očima, konjica u ušima… Taj praiskonski poriv tako malo zavisi od mene. Još od kamenog doba, kraj tuđe vatre čučala je bolja ženka, ma koliko ih bilo kraj vaše.

Komšinica je košnica iz koje treba izvući svaku kap meda. A moja komšinica je imala čipkaste gaćice, više ukrasne nego korisne, pa su joj dlačice štrčale na sve strane. A umela je i da se namesti, znala je da pokaže tu svoju životinju. Negovala ju je kao kućnog ljubimca, i tako požudno poigravala se njom. „BiiiiP moje komšinice“ – već sama ta pomisao tera vas u ludilo, u očaj, u požudu…

Ljubim te u BiiiiP komšinice… govorile su moje oči. Usnama nisam smeo ništa da pokušavam. Opet zujanje, i opet svici…
Jedne večeri gledala je kroz prozor. Prišao sam joj s leđa. Nije reagovala. Ne znam kako, moj BiiiiP je uronio u njeno dupence, kao u pamuk, gotovo neosetno. U magnovenju, sise mi se nađoše u rukama, one iste žar-sise koje sanjam noćima. A ona i dalje mirno posmatra svet, kao da se ništa ne događa. Pravila se kao da me ne primećuje. Poneki prolaznik baci pogled gore, a ja ne stignem ni da se uplašim da li nas je primetio. Stežem sise i stenjem, preznojavam se, a ona ćuti i gleda grad koji nikad ne spava. Kad kurcu date na volju, razum se povlači.
Kad sam svršio samo se mirno okrenula, pogledala me u oči, kao da bi nešto da me pita. Ipak, ćutke, spustila se do mog BiiiiP i zagrizla ga do bola. Hteo sam da vrištim, ali nisam smeo – komšija je spavao u drugoj sobi. Odgrišće mi BiiiiP, a da ne smem ni da pisnem! Još jednom sam joj svršio u grlu, ni jedna kap nije smela da propadne, sve je iskoristila. Moja slatka, proždrljiva komšinica. Danima mi je brideo BiiiiP od njenih zuba, pekli me testisi od njenih noktiju, ali ja bih to sve ponovio još bezbroj puta. Ukus medenjak-dojki i kokos-pičke vredan je svakog bola.
I ponavljali smo. Uprkos svemu, i uprkos svima. Ronio sam po mojoj komšinici i BiiiiP i srcem kao po uzburkanom moru. čas se davio, čas plivao, ali uvek iščekivao da se sve ponovi opet, i opet, i opet…
A jutros mi se komšija hvali kako mu je žena u drugom stanju. Posle pet i po godina braka. Gde sve nisu bili na lečenju, i šta sve nisu pokušavali, ali eto… desila im se i ta radost. Da ste samo videli kako je bio srećan.
I ja sam bio srećan – što nisam bio oženjen komšinicom. Ovoliko radosti, u braku, sigurno ne bismo imali.
Pozdravljam moju komšinicu, ako me sada čita na poslu, i želim joj mir u zenicama, čistotu u srcu, spokoj na licu, i lak porođaj.
A rekao bih joj i ono što svako od vas treba da kaže svojoj komšinici:
Komšinice… ljubim te u BiiiiP.
Šapnite joj to, videćete da će joj biti milo.

Pricu napisao:

Sky Seeker