Majmunčina

Naravno da smo bili pijani ko đubrad. Šestorica matorih oženjenih majmuna, drugari sa fakulteta, idu na pecanje kad uhvate vremena, čisto da se ne zaboravi. Odnosno, to smo govorili ženama i klincima. Tone mesa i litre i litre piva, jebo pecanje. I sprdnja. I onda jebeni Gagi krene da nas sprda kako nam je bilo do jaja na Jazu tamo negde osamdeset i neke. Kao, mnogo pičaka, super trava, more, mladi, spremni na sve.

Znam što majmunčina to radi. Jebao ga Jaz, nije uopšte bilo toliko dobro, makar ne svima. Ali njemu jeste. I meni.
Oduvek je bio kreten, dobar drugar, ali sprdač, dupe ti pomera od zajebancije kad god ima priliku. I to drugo veče na moru krene on da nas sprda kako niko ništa ne jebe jer smo pičkice i imamo male kite. Naravno, onako pijani, krenemo i mi njega da turiramo, iako realno par nas zna iz svlačionice da to sigurno nije istina. Dokolenko jebeni. I ništa, to se tu završi. Sutradan plaža, pivo, sunce, pozli meni i ne mogu nigde uveče. Ove boli kurac, ostavili me, ja zaspao. U nekom trenutku osećam kako neko leže pored mene, vrelo telo, smrad piva i pljuga, i svi oni sitni mirisi koji govore da je to muškarac, i to veoma konkretan muškarac. Gagi.

Ništa čudno, nije kao da nismo živeli u domu legalno/ilegalno tokom čitavih studija, delili krevete i podove. “Šta je Gagi, nisi jebo ništa?”. Nije Gagi ništa jebo, smorio se, došao u sobu da zabode, ružne ribe, klasično kenjanje i farbanje. Jebiga kad se naguzio, krenem da ga turiram za kitu, kao šta je i tebi je mali, ma idiotske klinačke fore, ne može gluplje. Kad skače Gagi da brani svoju čast. Pali svetlo, skida majicu, i kreće da skida gaće. “Šta ti je bre burazeru sprdam se samo”, krenem ja da ga smirujem i da plačem od smeha, ali pijani mišićavi bilmez ni da čuje, dere se da će da mi zapuši usta. Obojica se smejemo, ja ga gledam, i sve se nekako usporava. Realna priča, čovek vadi jebenu anakondu. Sigurno 7-8 santima, debelu, mnogo deblju od moje. Koža na sve strane, preliva preko glave. Čitava ta stvar visi nekako na levo, i onda iza vidim jedno od dva muda, toliko razvučenih i velikih da izgleda užasno, vulgarno, neprijatno za gledati. Ali ja gledam. Zapravo, ne mogu da prestanem da gledam. Više nisam ni pospan, nešto gori, ma ne mogu oči da pomerim.

“Šta je Peco, mala kita a?”. Ma de mala. Sad već krene neka druga priča u meni. Sećam se onih klinačkih razmenjivanja nemačkih porno časopisa, zajedničkih drkanja, osnovna, srednja škola, štagod, taj neki osećaj drugarske muške privrženosti i nečeg drugog, što sam kasnije shvatio (i sakrio) kao nenormalnu naloženost na ovakve situacije.
Da ne komplikujem stvar. Naravno da sam ga turirao da mu je kita zapravo tolika i kad se digne, te da to nije ništa spektakularno. Naravno da ga je to nateralo da mi jelte dokaže i pokaže svoju muškost u pravom svetlu.

Naravno i da je to bio prvi put u životu kada sam, otvorivši usta i raširivši noge, primivši u sebe sve što je imao da da, imao seks s muškacem. S Gagijem. Obično čovek očekuje da će se zaustaviti, da će prekinuti tu nezdravu, bolesnu, pedersku radnju. Ali nije bilo šanse. Ni Gagi ni ja to veče nismo stali. Prvi put sam popušio kurac, prvi put me je neko karao. Kad smo završili, kad je zaurlao da svršava i napunio me, jer nije bilo šanse da se iko natera da tu životinjsku, neprirodnu jebačinu prekine pre njenog prirodnog kraja, i kad sam se istuširao odmah i brzo, jer nisam mogao da verujem šta toliko teče iz mene, tek tada smo se poljubili. Jednom, nežno, polako, drugarski, ljubavnički. I to je bio poslednji put. Do sutra uveče.

Sve do Gagijeve ženidbe jednom divnom seljankom iz Šumadije ja sam zapravo bio Gagijeva riba. Jebiga, kad te neko puni kurčinom od 22 centimetra, zaista je smešno da se tripuješ da si ti muško u tom odnosu. Nismo mi bili u vezi, i nismo bili pederi. Ali poze i načini na koji me je jebao, karao, razbijao, u studentskom domu, na letovanjima, na jebenom fakultetu, način na koji me je naterao da se zaljubim u tu kurčinu, ali i u njega, bili su tako intimni da ne znam da li je u redu reći da nismo bili par.

Ali oženi se čovek, dobije i decu, brzo nakon toga i ja, i jebiga, nismo to ponavljali godinama, decenijama zapravo. Malo su nam se i odnosi ohladili, što zbog obaveza, što zbog spoznaje da je taj čovek bio u meni pune četiri godine, da je mogao za to vreme, da je biologija sarađivala s nama, da mi napravi tri odeljenja sinova i kćerki.
Ništa strašno, ponekad se čujemo i vidimo, zapravo cela ekipa se raspala. Međutim Borko, jedan od divne šestorice koji nas upravo fotka, uhvati čovek pa se razvede, i svima zajaše na leđa pre par godina da ponovo počnemo da se okupljamo. Jebalo ga pecanje. Vidimo se svi mi tu ponovo, sprdamo se, zajebavamo kao smo ostarili, nabacili pivske stomake i sjebali leđa i kolena nošenjem kolica i renoviranjem stanova i kuća, idiotskim poslovima i nedostatkom mladosti. I Gagi je ostario, mator čovek jebiga. Ali ona sisa je i dalje tu, dlakavo telo, samo sad ima pivski stomačić, ali onaj seksi, čvrst, samo je sad ćelav i fura bradu, i izgleda kao deset puta veći muškarac, jebač, mužjak, ubica, i ja ne mogu a da se ne zapitam. Gledamo se tako malo u oči, razmenimo po neku glupu rečenicu, čini mi se da se i on malo vraća u prošlost po tome kako mu se reljef prednjeg dela šorca menja, diskretno ali nedvosmisleno, a onda Borko zapne da se slikamo. Staje Gagi, lisica matora odmah pored mene, zagrli me, stegne bre, muški, al nežno. Ma jasno ko dan.

A kad se neko setio da ponovimo sliku s Jaza, petorica majmuna koji pokazuju dupe celoj hrvatskoj rivijeri, svi kreću da oduševljeno skidaju gaće, okreću se i grle oko ramena, i to isključivo oko ramena, ortački, nikako pederski. Sem Gagija. Ne, Gagiju to nije dovoljno. Polako, baš polako, spušta ruku niz moja leđa, i zaustavlja je tik iznad bulje. “Jesi mator, al ovo dole je isto kao pre”. Tih, jedva čujan šapat. Nije mi dobro. Gorim. “Ćuti budalo” sikćem ka njemu, a on se samo kezi, bradata svinja, uvek naloženi manijak, i vidim da neće odustati nikako. Mislim, znam da neću ni ja, ali nikako ne smem to da kažem, pa čak ni u sebi. I dok Borko slika, mi se grlimo, ja gorim, Gagi me gleda, i jasno mi je da ćemo se uskoro vratiti onom letovanju, onom prvom grehu i prvom karanju. “I ja sam malo mator, ali veruj mi, i dalje je onoliki”. Majmunčina.