„Molim te da budemo na Ti. Nema potrebe za formalnostima, ovo je sve diskretno, privatno, u poverenju. Opusti se i nastavi.“
To je bilo nešto što nisam planirala. Nisam o tome unapred razmišljala. Zaista. Jednostavno se desilo.
„Ali morala si da razmišljaš o tome kako se TO dogodilo.“
Da, razumem šta hoćeš da kažeš – nema veze što nisam planirala jer sam bila svesna šta se dešava, a ipak sam to dopustila. Ali…
„Slobodni nastavi.“
Ma ti jednostavno ne razumeš.
„Pa pomozi mi da razumem.“
Teško je to. Ja mogu da ti kažem šta se dogodilo, i to će zvučati na jedan način. Ali postoji i ona druga strana, o osećanjima koja su se tada dešavala.
(Tišina.)
A to… to menja sve.
„Kako to menja sve?“
Bili smo bliski, znaš? Uvek smo bili bliski, i kad je odrastao, pa nakon što je otišao na visoke škole. Čak i nakon što je završio fakultet. Ne znam kako da ti objasnim tu povezanost. Razgovarali smo o svemu. Bukvalno svemu! Ljubav, prijatelji, novac, muzika. Nije bilo važno. I razgovarali smo svakih nekoliko dana. Ovo je bilo nešto što nisam imala ni sa kim drugim.
„Ni sa svojim mužem?“
Ne, definitivno ne sa njim. Ali to je opet posebna priča. Moraš da razumeš, čak i ako sutra umrem, moj muž bi primetio jer bi to pročitao u novinama.
„A on je biološki otac tvog sina?“
Da. Čemu to pitanje, to već znaš. Da, on je otac mog sina.
„Misliš li da tvoj muž opisao vaš odnost kao loš? Da ste previše udaljeni?“
Slušaj, ako želiš da se zalažeš za njega, onda ga možeš dovesti ovde da ti napiše jedan debeli ček, jer on sve rešava novcem.
„Moja poenta je da vaš brak zahteva određene promene i da tu ima dosta posla.“
Jeste, i radila bih na tome kada bi od njega dobila bilo kakav znak da on to želi.
„Vidi, važno je da shvatiš da imaš tu emocionalnu, tu intimnu prazninu sa svojim mužem BAŠ u trenutku kada se ovo dogodilo između tebe i Miloša.
Da, razumem to.
„U redu. Samo napred. Želim da mi kažeš tačno šta i kako se dogodilo.“
Zapravo, ja sam razgovarala sa Milošem o toj stvari, toj praznini koju pominješ. I, ja… uh… uznemirila sam se.
„Kako?“
Plakala sam. Rekla sam mu kako mi nedostaju stvari kakve su nekada bile. Moj život se pretvorio u jednu rutinu, monotoniju koja se vrtela u krug i delovalo je da nikada neće stati. To sam mu rekla.
„Kako je reagovao?“
Kao i uvek. Tešio me je. Zagrlio me je. Držao me je.
„Šta se potom desilo?“ 
Držao me je dok nisam prestala da plačem, i bilo je tako posebno. Tako blisko i prisno. Pogledala sam u njega. Oči su mu bile ljubazne. Njegove usne su bile blizu mene. I, samo sam… Htela sam da mu pokažem da cenim što je uz mene, pretpostavljam. Uglavnom, da, poljubila sam ga.
„Poljubila si ga?“
Da, poljubila sam ga. U početku se osećalo prirodno. Nežno i emotivno. Osećala sam se sigurno, i… osetila sam da reaguje pošto se nisam povukla. Uzvratio je poljubac. Njegove usne pritisnule su se na moje. A onda… razdvojila sam usne.
„Kako je on reagovao?“
Dobro… Činilo se da je zastao. Onda me je još jače poljubio. Mislim, poljubio me je strasno. (Tišina.) Osetila sam reakciju kakvu nisam osetila duže vreme. Osetila sam neverovatan osećaj uzbuđenja što se ovo dešava. Nisam mogla da verujem.
„Da li si mislila u sebi da moraš prestati i sve zaustaviti?“
Naravno.
„I?“
Privukao me je čvršće u zagrljaj. Htela sam da vidim šta će sledeće uraditi, pretpostavljam da me je ta radoznalost vodila.
„A ti nisi ništa uradila, samo čekala njegovu reakciju?“
Stavila sam ruku na njegov potiljak.
„Dakle nisi se opirala?“
Nisam. (Tišina.) Poljubio me je u vrat. Osećala sam kako mu ruke idu na moje bokove, i pomislila sam da treba da se povučem.
„Da li si pokušala?“
Ne… znam da je trebalo, da sam morala. Ali povukao mi je haljinu nagore. Njegovo lice je otišlo tamo gde je bio moj otvoren dekolte.
„Kako je tvoj dekolte bio otkriven?“
Gornjih par dugmadi na mojoj haljini je bilo… otkopčano.
„A to se sve dešava u njegovom stanu?“
Hej, znam šta pokušavaš! Nemoj. Bio je topao dan. Nisam došla ovde da slušam osude, u redu?
„Hoćeš da kažeš da uvek kada je toplo ti otkopčaš par dugmića?
(Pauza.) Šta to govoriš? Želiš da ispadnem lažov? Rekla sam ti sto hiljada puta da ovo nisam planirala! 
„Niko ne kaže da si namerno to uradila.“
Zato što i nisam.
„Hajmo ovako. Da li je pošteno reći da ti je stalo do toga da budeš privlačna kada si sa njim, kada pričate i družite se?“
Jel si ti ozbiljna? Pa jebote i ti si žena! DA! Želim da budem privlačna svaki put kada izađem iz stana gospođo psihijatru.
„Ali, želim da mi iskreno odgovoriš. Važno je. Da li si išla u njegov stan svesna svog izgleda?“
Šta ti misliš?
„Da li ti je ta haljina omiljena?“ (Tišina.) „Da li se u njoj osećaš posebno privlačno?“ (Tišina.) „Jesi li ga zaustavila kada je krenuo da ti podiže haljinu?“
Ne. Nisam.
„Šta je potom uradio?“
Pa, došao je do određene tačke i on… osmehnuo se.
„Šta misliš zašto se baš tada osmehnuo?“
Pa… shvatio je da ne nosim gaćice.
(Tišina.)
„Jesi li pokušala da se pokriješ? Gde su ti bile ruke?“
Moje ruke su bile… Mislim da su bile na njegovim ramenima. (Pauza.) Privukao mi je noge bliže sebi, podigao se i… svukao svoje farmerke.
„Bio je izložen pred tobom?“
Da.
„Kako si se osećala u tom trenutku dok si ga gledala?
(Skreće pogled.) Ja… ja… (dubok udah) osećala sam se veoma uzbuđeno. Njegov.. njegov… penis. Bio je tako lep i … ma praktično dublo veći od njegovog oca. Mirisao je božanstveno, tako muževno. Vratio je svoje lice na moje i ponovo je počeo da me ljubi. Jedna od njegovih ruku prošla je između mojih nogu i osetila me tamo.
„Jesi bila mokra?“
Uffff. Jebeno mokra. Mislim da nikada iz mene tako nije teklo. Malo mi je podigao noge i osetila sam da se tamo smestio. Pred ulaz u moju… Odjednom sam shvatila šta ovo znači. Jednostavno se desilo. Mislim, prodro je u mene. Bio je u meni. Toliko duboko koliko niko pre njega nije bio. Noge su mi se dalje razdvojile i čula sam sebe kako grcam.
„Jesi li pokušala IŠTA uraditi da to zaustaviš?“ 
Ne. Obrnuto. Zgrabila sam ga za ramena. Osećala sam kako ulazi dublje u mene. Odavno nisam osetila muškarca… kurac jebiga, odavno nisam osetila kurac. Stavio je ruke pored moje glave i tucao me… delovalo je kao da lebdi iznad mene. A onda zastoj, i menjanje položaja.
„Kako se pomerio?“
Pomerio se napred preko mene tako da se njegov torzo pomerio preko mog lica, ubrzo sam ugledala njegov kurac prekriven mojim sokovima. To je bilo kao ništa što sam ikada ranije osetila. Kada mi ga je nabio u usta osetila sam se kao da me je potpuno uzeo. Gurao je dublje, do mog grla. Osetila sam talase orgazma i bukvalno mi se zavrtelo u glavi. A onda se povukao. I, na trenutak, pomislila sam da će stati. Umesto toga… (Tišina.)
„Nastavi, slobodno.“
Počeo je da se zabija u moju pičku takvom silinom da sam mislila da će me pocepati na dva dela. Usta su mi se širom otvorila, ali ne znam da li sam bila glasna ili ne. Bila sam u šoku. Samo me je tucao, i tucao… iznova i iznova. Pokušala sam da shvatim šta se dešava, ali sve što sam uradila bilo je da sam se kretala sa njim. Nisam očekivala to, ali sam ponovo svršila. Počeo je da se grči i da se oslobađa u meni. Samo sam se držala za njega dok me je punio tom vrelom spermom. Dahtao je. Poljubio me je u obraz. Zatvorila sam oči. Bila sam tako preplavljena svime.
(Duga pauza i tišina.)
„Šta misliš zašto se to dogodilo?“
Postoji deo mene koji kaže da je to bila kao neka prirodna progresija.
„Prirodno napredovanje?“
Da, kao sledeći korak.
„Sledeći korak u čemu?“
U našoj dugogodišnjoj bliskosti.
„Dakle, kažeš da je prirodan sledeći korak bio da imaš seks sa svojim sinom?“
Slušaj, znam kako to zvuči. Niko to ne zna bolje od mene. I ranije smo se družili, razmenjivali mišljenja… Ali sada smo odrasli. Ako dođemo do tačke u kojoj mogu biti toliko emocionalno bliska sa njim, šta se onda dešava kada poželimo da budemo i fizički bliski? Dakle sa emotivnog na fizički, zar to nije bio logičan sledeći korak?
„Ali ti si mu majka. Ti imaš važnu ulogu, odgovornost. Čak i kao odrasla osoba. Zar ne želiš to da sačuvaš? Jesi li razmišljala o tome?“ 
Naravno. Razmišljala sam o svemu. Ali realnost je da… tog dana, na onom kauču sa njim ja… Slušaj, u dubini duše ja sam to želela. Želela sam ono što je on uradio. Htela sam da on to uradi. I da – Želim da to uradi ponovo. Ali ovaj put biću spremnija. Biću svesna i ovaj put ću ga zadovoljiti na način na koji nikada nije bio zadovoljen!
„Ali ti si to već odlučila. Čemu onda ovaj razgovor? Čemu sesija sa psihijatrom?“
Zato što ne postoji ni jedna druga osoba na ovom svetu kojoj mogu da ispričam o mojoj vezi sa sinom. Emotivnoj i fizičkoj vezi. Hvala što si me saslušala. Kada se ponovo desi – pozvaću vas. Doviđenja.
Hajde da se igramo ;)