Na Večeri sa Sinom 1. Deo

Anamarija je odmahnula glavom gledajući svoj odraz u ogledalu. Pažljivo je nanosila šminku za planirani izlazak. Na sebi je imala belu tanku bluzu, onu za koju je mislila da u njoj izgleda seksi. Dekolte je bilo vidljiv, posebno jer su prva tri dugmeta ostavljena otkopčana. Bio je petak veče i želela je da izgleda dobro iako je išla da se vidi sa Nemanjom.

Nemanja je bio njen sin koji je nedavno završio fakultet. Instinktivno je znala da ne bi trebalo da se ovako priprema za noćni izlazak koji uključuje njenog sina. Ali tamo će biti i drugih ljudi, potencijalnih budućih partnera. Međutim, poslednja dva petka nije srela nikog zanimljivog dok je bila sa Nemanjom, a prava istina je bila da nije planirala ni da pokuša da upozna nekoga tog petka.

Želela je da prosto izađe i da se zabavi sa Nemanjom. Anamarija i Nemanja su upali u ovu ležernu rutinu druženja petkom. Oni bi se smejali, pričali, klopali i pijuckali. Kao da su u poslednje vreme prešli sa jedne na drugu vrstu odnosa jer je, iako i dalje veoma mlad, delovao mnogo zrelije i slagali su se kao dobri prijatelji.

Anamarija je razmišljala o tome kako se vreme koje je potrošila nakon razvoda od Nemanjinog oca proteglo sa ‘nekoliko meseci’ koliko je mislila da će joj biti potrebno, do dve godine. Nije joj se dopadala ideja da se vrati zabavljanju. Upoznavanje sa strancima i prolazak kroz sve to činilo se kao veliki posao. Znala je da je to loš stav ali nije mogla niti želela da ga promeni.

Ali ova druženja sa sinom su joj baš prijala. Što se njega tiče, prestao je da se viđa sa devojkom koju je imao nekoliko meseci, i nije bio željan da žuri sa traženjem nove, tako je rekao. Dakle, nisu hteli da se muče, ali su hteli i da izađu i uživaju. Anamarija je cenila njihovo zajedničko vreme. Istina je bila da je Anamarija bila prijatno iznenađena što je Nemanja uopšte želeo da provedi vreme sa njom.

Kada je Nemanja završio srednju školu, razvio se u prilično zgodnog momka. Bio je prepun samouverenosti i to ga je učinilo popularnim među devojkama i rezultiralo time da mu nije nedostajalo izlazaka i raznih veza i vezica. To je i razlog zašto je bila zbunjena njegovom željom da petak veče provodi sa majkom.

„Znaš, prilično mi prijaju ovi naši sastanci petkom“, počela je ona.

„Da? Drago mi je mama, i ja baš uživam.“ Zvučao je oduševljeno.

Pogledala ga je sa izvesnom dozom zbunjenosti. „E pa vidiš sine, to me zapanjuje. Mislim, ideja da želiš da se ovako družimo… Sigurna sam da ima mnogo devojaka sa kojima bi mogao da provodiš vreme nakon radne nedelje.“

Slegnuo je ramenima. „Pa dobro…“ Otpio je pivo i osmehnuo joj se. „..ko kaže da vikend ne koristim za devojku?“

Uputila mu je iznenađen pogled. „Stvarno?? Pa da čujem, ko je ona? Kako ste se upoznali?“ Anamarija je odjednom postala radoznala u vezi sa ovom misterioznom devojkom.

„Šta?“ upita Nemanja.

„Pa nisam znala da si upoznao neku novu.“

„Ohhh“, shvatio je da mama nije razumela šalu, „Ma mislio sam na tebe mama.“

Anamarija je prvo malo nagnula glavu dok je pokušavala da shvati o čemu je pričao. Potom se nesigurno osmehnula: „Sine, to je lepo od tebe. Ali mislila sam da si nekoga upoznao, neku devojku, razumeš. Da si počeo da se viđaš sa nekim.“

Nemanja se nagnuo ka njoj i pogledao je pravo u oči: „Ne, nisam upoznao nikoga novog, ali vreme koje provodimo zajedno me zaista ispunjava na.. poseban način. Deluješ mi malo drugačije. Ne znam kako bih to objasnio ali… prosto mi prijaš, znaš?“

Anamarija mu je uzvratila pogledom i njen um je pokušao da sastavi ono što je opisivao. „Da, veoma se dobro slažemo. Mnogo te volim i falio si mi od kad si krenuo na fakultet, a i razvod i sve. Sviđa mi se što možemo da se družimo.“

„Drago mi je da si posle 2 godine napokon shvatila da život nije stao i da imaš još mnogo toga da mu ponudiš. A ja…“ – zastao je i pogledao u tanjir ispred sebe.

„Dušo, sve mi možeš reći.. slobodno.“

„Kako bih rekao… ja volim da te gledam. Da pričam sa tobom.“

„Ohhh dragi, pa hvala ti. I ja volim tebe da gledam, izrastao su u divnog muškarca.“ rekla je nonšalantno.

Nemanja je polako govorio, videlo se da mu nije lako da se izrazi: „Ponekada ja.. mislim, u mojoj glavi, ponekada, ova naša druženja zaista vidim kao sastanak.“ Anamarija ga je pogledala zbunjenije nego ranije. Namrštila je obrve dajući mu do znanja da ne razume. Udahnuo je i objasnio. „Zaboravi… poenta je da se osećam predivno kada sam sa tobom. I kada se završi ja… ja jedva čekam da te ponovo vidim. Kao da smo zajedno..“

Anamarijina usta su se lagano otvorila dok je razmišljala o njegovim rečima. Nacerila se u neverici: „Nemanja“, promucala je u nedostatku reči na trenutak, „..ti ne misliš valjda na… ‘zabavljanje’, zar ne?“ Nemanja je ćutanjem odavao svoj odgovor a Anamarija je sedela ukočena. „Mislim, to je veoma slatko, ali… mislim… to nije moguće.“

„Nije?“

Brzo je odmahnula glavom ne verujući šta je pitao:. „Nemanja, pre svega, to je pogrešno. Znaš na šta mislim? Brine me da to uopšte i pominješ. Takve stvari se ne mogu desiti. To se ne dešava. Odakle ti te misli?“

On je odmahnuo glavom. „Sada već praviš dramu mama. Razmišljao sam o ovome i tu nema ničeg lošeg. Razmisli malo. Ja sam odrastao, ti si odrasla osoba. Razvedena si. Ja sam sam. Imamo svo pravo ovog sveta da radimo šta želimo. A pored toga… ako ćemo iskreno… veoma si privlačna.“

Osetila je kako joj lice porumenilo. „Nemanja, ovakve reči zaista nisam očekivala. Mislim, nemoj me pogrešno razumeti, i ti si privlačan, veoma. Ali… ti si moj sin. Ja sam tvoja majka. Takve stvari nisu u redu. Takve stvari nisu prihvaćene i n ikad ne bi funkcionisale. Znaš to. “

„Ne bi funkcionisale? Zašto ne?“ Pitao ju je direktno.

„Pa… znaš…“

„Ne, ne znam!“

„Pobogu Nermanja! Mislim, šta bi za ime sveta drugi rekli?“

„Koji drugi? Ko kaže da bi rekli drugima? Ne moramo nikome ništa da kažemo. Zar ne?“ Široko se osmehnuo. „Eto, to je rešeno.“

Uputila mu je pogled koji je odavao iznenađenje i nevericu: „Ti vala znaš kako da me šokiraš.“ kiselo se nasmejala.

„Ne, nisam pokušavao da te šokiram. Govorim ti kako se osećam i želeo sam da budem iskren.“

„Uvek budi iskren, uvek.. ali, samo razmisli o tome. Razmisli o tome što sam rekla, to je sve.“

Kada su završili sa večerom, platili su račun i krenuli da izlaze iz restorana. Poslednjih nekoliko puta ju je otpratio do auta, i ovaj put nije bilo drugačije. Bili su pored njenog auta dok je vadila ključeve iz svoje tašne.

„Nadam se da te nisam uvredio ili uplašio mama. Zaista nisam to želeo.“

„Nisi dušo, ne brini.“ Trudila se da zvuči utešno. „Samo prolaziš kroz neku specifičnu fazu i to je sasvim u redu.“

Kao odgovor, stavio je ruke na njeno lice i nagnuo se. Ovim ju je potpuno iznenadio. Nežno je privukao usne do njenih i poljubio je. Nije se pomerila. Osećala se omamljenom dok se on slatko pritiskao uz nju, i isto tako odjednom se njegovo lice povuklo. Osetila je toplinu koju nije očekivala.

„Neka bude da je faza… Laku noć mama“, rekao je tihim glasom.

„L… Laku noć.“ zatečeno je promrljala i sela na mesto vozača.

Potresla se od intenziteta onoga što se upravo dogodilo. Tokom vožnje je ponavljala događaje te večeri iznova i iznova, analizirajući ih u svojoj glavi. Neverovatno, pomislila je. Bila je veoma zaintrigirana. Ali i zabrinuta. Što je više razmišljala o tome, to je više razmišljala o tome kako je Nemanja istakao da su odrasli i kako je to sve zavisilo od njih.

Bila je nervozno uzbuđena i ometena u narednih nekoliko dana. Rekla je sebi da to nije ništa, da je sve samo zbunjujuća životna faza. Ali bilo je trenutaka kada je uhvatila sebe kako razmišlja o svemu. Razmišljala bi o tome kako se osećao poljubac. Miris i dodir njenog sina. Način na koji je dlanovima nežno mazio njene obraze.

Imala je jedan jedini sastanak nakon razvoda, sa nekim kolegom od drugarice, i nije se dogodilo apsolutno ništa romantično. Bilo je to kiselo iskustvo zbog kojeg nije bila voljna da pokuša ponovo. Pre toga, prošlo je nekoliko godina otkako su ona i njen bivši muž bili iole fizički. Što je više razmišljala o tome, sve je više shvatala da su joj poslednjih nekoliko godina bile tako dosadne.

U drugim slučajevima, ona bi sebe mrzela što je čak i razmišljala o onome što je Nemanja predložio. Ona je ta koja je starija i koja mora biti moralna, glas razuma – pomislila je. Nemanja je bio mlad i mogao je da se ponaša i pomalo detinjasto i nezrelo. Ona NIJE to smela.

Ali nije se šalila kada je rekla da je Nemanja veoma privlačan. Pametan, pun poštovanja i promišljen, zgodan i šarmantan. Svaku ženu bi zaintrigirao, zaključila je. Bilo je trenutaka kada se smejala u sebi dok je razmišljala o njemu. Nije bila sigurna šta je čeka u narednim danima.

KRAJ 1. Dela.

Kliknite OVDE za 2. Deo Priče.