Bila je to uzbudljiva prilika, preselila sam se u veliki grad u multinacionalnu kompaniju jer su prepoznali moj trud i znanje u maloj firmi u kojoj sam radio. Rođena sam i odrasla u malenom mestu i nisam nikada putovala tako daleko, iako je to oduvek bio moj san. Odsela sam u stanu koji je obezbedila firma i pokušala sam da se naviknem na novo okruženje i nove kolege.
U početku su mi delovali drsko i nisam baš razumela taj gradski humor, ali sam pokušavala iz sve snage da se uklopim. Bilo je nekoliko kolega iz manjih mesta i počela sam da gravitiram prema njima. Organizovali su “Dan kompanije“ i tražili su volontere da pomognu. Uvek sam bila uključena u takve aktivnosti u staroj firmi i prijavila sam se. Ostavila sam svoj broj da me kontaktiraju ako im zatreba pomoć.
Na kraju ipak nisam dobila poziv, ali je izgledalo da je sve dobro prošlo prema onome što su moje kolege rekle. Bila sam razočarana što nisam bila uključena i deo mene je osećao da je to zato što sam “nemoderna seljanka“ koja sa jakim akcentom i sa imenom kao što je Slavomirka nije dovoljno dobra.
Kao što rekoh, bilo je još nekoliko kolega sa sela i vremenom smo oformili malu grupu. Bilo nas je petoro i pazili smo jedni na druge na poslu i zajedno provodili vreme za ručak. Bili smo ja, Renata, Srđana, Branko i Slađan. Posle posla sam provodila vreme samo sa devojkama i one su imale moj broj telefona.
Uvek sam imala čudan odnos sa muškarcima. U tom trenutku imala sam samo 22 godine, ali u životu nikada nisam imala dečka i uvek mi je nedostajalo samopouzdanja kada su momci u pitanju. Odrasla sam u konzervativnoj seoskoj porodici i moja majka je bila veoma stroga. Često bi me upozoravala na dečake i njihove loše namere, tako da sam uvek bila oprezna prema momcima koji su želeli da razgovaraju sa mnom van posla. 
Imala sam pravilo kojeg sam se čvrsto držala – nikada ne dajem svoj broj telefona nepoznatim muškarcima. Drugi problem bio je moj izgled. Imala sam problem sa aknama u tinejdžerskim godinama, ali to se sada pročistilo i pažljivo sam negovala svoju kožu pazeći da je glatka i sjajna.
Imala sam tamniji ten i ne znam zašto ali to je dodalo dodatne probleme sa samopoštovanjem. Moja majka je bila protiv toga da putujem u veliki grad, ali želela sam da sledim svoj san i osećala sam da deo mene želi da pobegne iz kandži moje uštogljene majke.
Skrasila sam se u svom poslu i životu u velikom gradu. Često sam se sastajala sa Srđanom i Renatom, pre svega vikendima. Sve smo bile mlade i živele smo odvojene od porodice i rodnog mesta. Često smo pričale o raznim stvarima, ali uvek bi, posebno pijani razgovori, skrenuli ka muškarcima.
Renata je imala dečka u selu i planirala je da se uda za njega kada se završi njeno usavršavanje. Srđana je raskinula sa svojim dečkom pre nego što se preselila i izlazila je sa nekoliko momaka iz firme, ali je rekla da nikada nije imala dobro iskustvo. Zatim smo skrenuli pažnju na momke iz naše grupe i Srđana je u svom pijanom stanju rekla: „Obojica su slatki. Možda bi Slađanu dala prednost ako bih morala da biram.“
Smejale smo se i ja sam se složila: „Da. Slađan je svakako slađi, samo mu i ime kaže.“
Bio je to samo razigrani razgovor između prijateljica i koleginica, ali istina je bila da nikada neću moći ništa da imam sa Slađanom. Bio je zgodan i sladak, ali mi je glas moje majke uvek bio u potiljku: „Ti si devojka sa sela iz poštene kuće. Neoprostiv je zločin venčati se van svoje kaste.“
Branko je takođe bio iz više klase, bogata građanska porodica… znala sam da bi moja majka videla to kao najveći zločin na svetu ako bi se za njega udala.
**
Bio je vikend i imala sam veoma tešku noć. Bila sam nemirna u krevetu, prevrtala sam se, nikako nisam mogla da zaspim. Tada mi je zazvonio mobilni telefon. Bilo je kasno, ponoć. Pogledala sam na ekran i pisalo je: „Privatni broj.“ Pitala sam se ko bi mogao da me zove u to doba. Ipak sam odlučila da odgovorim. Javila sam se na telefon: „Halo?“ Nije bilo odgovora, samo grubo, teško disanje. Pokušala sam ponovo, „Halo. Ko je to?“
Još uvek nije bilo odgovora, samo duboko disanje. Postala sam nervozna i moje sopstveno disanje se ubrzalo. Veza je iznenada prekinuta bez ikakvog objašnjenja. Nekoliko minuta sam ležala u šoku, ko bi me zvao i zašto bi me zvao u ovo doba i samo ćutao?? Pokušavala sam da zaspim razmišljajući ko bi to mogao biti. Samo su devojke imale moj broj i pitala sam se ko bi to mogao da bude. 
Dugo je trajalo moje okretanje u krevetu dok nisam uzela telefon i pozvala Srđanu. Ona je mrzovoljno odgovorila: „Slavka? 2 ujutru je! Šta je tako hitno?“
Još uvek sam bila uplašena pokušavajući da izgovorim reči: „Neko me je zvao. Samo je disao na telefon i ništa nije govorio. Ne znam šta se dešava. Da li si nekome dala moj broj?“
Srđana je počela da se smeje: „Joj Bože. Verovatno neko iz sela, a znaš kakav je signal tamo. Ili neki seksi frajer koji je pokušavao da privuče tvoju pažnju. Možda je Slađan čuo da si rekla da je sladak.“
„Umukni Srđana. Niko nema moj broj. Jesi li im dala moj broj?“
Srđana je delovala iznenađeno: „Naravno da nisam. Verovatno je neko pogrešio broj.. to se dešava i meni. Hajde da spavamo dušo.“
Nakon tog razgovora nekako sam uspeo da zaspim.
**
Sledeće noći sam se okretala u krevetu, opet nesanica! I kao da nije moglo da bude gore, ponovo mi je zazvonio telefon. Opet je bilo sa privatnog broja. Pogledala sam u telefon razmišljajući da li da se javim. Znatiželja je pobedila: „Ko je to?“ – direktno i glasno sam upitala.
Disanje je zvučalo kao da dolazi od muškarca pa sam upitala: „Kako si dobio ovaj broj?“ Nije bilo odgovora odmah, ali onda sam čula zvuk kao da je ta osoba pročistila grlo. Uz sve to, mogla sam sam da osetim i uzbuđenje u svom telu dok sam pažljivo slušala osobu sa druge strane.
Disanje je trajalo nekoliko minuta… a onda su usledile reči: „Želim da jebem tvoju usku pičku. Da vrištiš moje ime dok nabijam kurac u tvoju napaljenu pičku.“
Oči su mi se raširile zajedno sa ustima! Ostala sam u šoku! „Šta ti misliš kakva sam devojka? Ja sam fina cura iz poštene kuće, sram te bilo!“
Prekinula sam poziv i bacila telefon. Kako je neko mogao da kaže takve odvratne stvari? Moje disanje je izmaklo kontroli, dlake su mi se podigle, naježila sam se. Bila sam van sebe skoro sat vremena i nisam znala kako da reagujem. Nisam mogla ovo da kažem Srđani, samo bi me ismevala.
Pokušala sam da zaspim, ali nisam uspela. Otišla sam u kupatilo jer mi je telo bilo u šoku. Dok sam spuštala gaćice da piškim, nisam mogla da verujem koliko su bile mokre. Čak sam pomislila da sam se možda upiškila ali ubrzo sam shvatila da je to zbog uzbuđenja. „Šta se dešava sa mnom?? Da li su me uzbuđivale grube i nepristojne reči koje je rekao?“
Crvena u licu, vratila sam se u krevet, ali nisam mogla da zaspim. Mislila sam samo na poziv i živopisne slike koje je opisao. Stavila sam ruku pod pidžamu da proverim da li je moje uzbuđenje nestalo nakon brisanja wc papirom, ali na moje iznenađenje ribica mi je bila klizava i totalno mokra! 
Moja ruka kao da je imala svoj um. Sama se kretala. Niz grudi. Stomak… između nogu. Počela sam da pritiskam svoje intimno mesto i zastenjala sam u jastuk. Zašto me je ovaj prljavi poziv toliko uzbudio? Trljala sam se sve jače i jače, istraživala sam svuda, gurala prste duboko… a onda sam odjednom osetila euforiju kako mi prolazi kroz telo. Doživela sam monstruozni orgazam… Napokon sam uspela da zaspim.
**
Sutradan sam se vratila na posao. Bilo je čudno, pomalo i stresno, ni Srđana nije pominjala poziv, tako da sve sam odradila kako dolikuje. Te noći nije bilo poziva i morala sam da priznam sebi da sam bila malo razočarana. Namsejala sam se i sve to pripisala neslanoj šali koju je očigledno jedan od kolega odigrao nakon što je na neki način došao do mog broja.
Cela radna nedelja je prošla bez ikakvih događaja i pitala sam se da li da kažem Srđani za poziv, ali ona me je uvek ismevala jer sam bila jedina devica od devojaka, čak nisam ni poljubila dečka. Bio je petak uveče – vreme koje je rezervisano za izlazak sa Renatom i Srđanom na piće. Bilo je divno, plesale smo, popile smo, uživale smo.
Kasno sam se vratila u svoj stan i tek kad sam legla u krevet primetila sam da imam propušten poziv. Osetila sam mešavinu razočarenja i olakšanja. Sledeće noći pokušala sam da zaboravim na pozive, ali kako se ponoć bližila, zatekla sam sebe kako gledam u svoj telefon. Nisam mogla da spavam i prevrtala sam se… mom telu kao da je bio potreban taj poziv.
Javila sam se čim je telefon zasvetlio.
„Posmatrao sam te cele nedelje. Tvoje telo žudi za dodirom. Tvoje grudi su gladne za jezikom. Tvoje bradavice gore za ugrizom. Želim da nežno ugrizem mekanu kožu tvojih grudi.. želim da ti štipam i povlačim bradavice… da te držim između tačke bola i zadovoljstva..“
Prekinula sam poziv. Moje disanje nemirno. Moje telo van kontrole. Moja ruka je već bila između mojih nogu, moja dva prsta duboko u mojoj pičkici. Druga ruka mi je štipala i povlačila bradavicu baš kako je opisao. Ponovo sam doživela snažan orgazam pre nego se moje telo opustilo. Šta nije u redu sa mnom? Zašto sam bila toliko opsednuta ovim nepristojnim pozivima?
Sledeće noći sam željno čekala poziv, koji nažalost nije došao. Osećala sam glad u telu za sledećim pozivom.. želela sam da ponovo osetim tu euforiju, tu strast.
KRAJ 1. Dela
OVDE pročitajte Drugi deo Priče!
