Uvek sam bila ranoranilac, dok sam živela i sa sestrom ja sam uvek prva ustajala. Čak i u detinjstvu, redovno sam se budila pre izlaska sunca. Ali uvek sam uživala ispod pokrivača, sa sopstvenim mislima ili slušajući cvrčke ili ptice napolju. Čak i danas, kao žena u ranim 30-ima, često sam ležala u časovima pre zore. Često bih tako ležala i sećala se lepih uspomena. To mora da je simptom jer sam godinu dana provela u socijalnom distanciranju i karantinu.

Znam da žudim za intimnošću, za spontanošću, za avanturom, za zabavom. Za povezivanjem sa nekim ko bi me doupnjavao, kao moja druga polovina. Za mene je ta druga polovina moja sestra Ema. Mislim da je to zato što me ona upotpunjuje jer imamo tako suprotne ličnosti. Društvena je, otvorena i privlači pažnju. Za razliku od nje, tiha sam, introvertna i ne uklapam se lako u gomilu.

Dok je odrastala, bila je sjajna u sportu, posebno tamo gde postoji fizički kontakt kao što je košarka. Nosila je auru samopouzdanja koja je vrlo opipljiva. Bilo mi je lako slediti njeno vođstvo, iako je 18 meseci mlađa od mene. Dok je ona bila na terenu ja sam bila u biblioteci i učila ili samo čitala iz zadovoljstva. I dalje volim da čitam (i nije iznenađujuće da evo i pišem!).

Kada se takmičila raznim sportovima, moje oči bi pratile svaki njen pokret. Sam rezultat mi je bio nebitan, samo sam želela da gledam svoju sestru. Ja sam njen najveći fan i najveća navijačica. Iako nije nužno stvarala probleme, nije bila od onih koji bi odustajali ni od čega (niti je danas). Još uvek se sećam jednog dana u školi kada mi je neko iz mog razreda prišao i zapretio. „Bolje bi bilo da kažeš svojoj sestri da se kloni moje sestre.“

Ne podižući pogled, vrlo tiho sam odgovorila: „Nemam kontrolu nad onim što ona radi.“ Šta god da se dešavalo sa njegovom sestrom, ona je verovatno sama sebi to nametnula. U znak neizrečene solidarnosti sa njom, nisam ni pomenula sukob do godina kasnije, i dobro smo se nasmejale. Ona bi me ponekada nazvala „štreberkom“ jer sam subotom uveče bila kući. Dok je ona izlazila na žurke i uživala na svoj način. Moja lojalnost prema njoj je uvek bila nedvosmislena i sa sestrom sam uvek gajila prisan odnos..

Sestra je svetinja. Mnogo sam razmišljala o njoj u poslednje vreme… zapravo evo baš jutros. Trenutak u koji se često vraćam je leto kada sam se vratila kući sa prve godine fakulteta. Ona je nedavno napunila 18, a ja sam prešla 19 godina. Mnogo toga se promenilo, uključujući i kuću u kojoj smo živeli. Naši roditelji su se razdvojili tokom moje poslednje godine srednje škole.

Moje odrastanje sa sestrom je bilo intimno.

Kuća u kojoj smo odrasli prodata je tokom mog prvog semestra i moja mama i sestra su se preselile. Prešle su u kuću u manjem gradu nedaleko od onog u kojem smo odrasle. Iako mi je okruženje bilo nepoznato i zahtevalo je dosta navikavanja, jedva sam čekala da ponovo budem sa sestrom i mamom.

Moja prva godina odsustva je bila teška za mene, ne sklapam lako prijatelje i često sam se osećala usamljeno. Trenutak koji mi se uporno vraća bio je jedno od onih ranih jutara u kojima sam ležala budna pred svitanje. Dok su slike, ne toliko misli, prelazile kroz moj um, podstičući emocije. To se često dešavalo, jer je led između nas već bio probijen.

Desilo se to kasno jedne subote uveče. Ostala sam kod kuće i pekla kolače sa našom mamom pre nego što smo zajedno gledale film. Ema je izašla sa drugaricama, naravno. Kada je došla kući, čvrsto sam spavala, bilo je posle ponoći. Vi zapravo niste ni svesni koliko smo nas dve bile bliske. Ne samo da smo uvek delile sobu, već smo delile i krevet. Bio je to starinski krevet koji je pripadao našoj baki.

Bio je ogroman i više nego dovoljan za nas dve. Osim naravno ako bi se neko mnogo okretao u snu tokom noći. I moja majka i tetka su delile taj krevet, a onda je to preneto na nas. Mnogi prijatelji bi obično podigli obrvu kada bi prvi put saznali da sestra i ja spavamo u istom krevetu. Ali za nas to nije bila velika stvar. Nikada nismo razmišljale o tome, prosto je bilo prirodno.

Tako da te noći, probudila me je kad je posrnula u krevet. Miris piva u dahu i dim u kosi, ništa neuobičajeno za nju tokom izlaska. Obično bi se onesvestila za trenutak i zaspala. I da napomenem, u tom trenutku tuđe ruke na meni nikada nisu bile. Ne samo da sam bila devica, nikada nisam ni poljubila drugu devojku. Da, uvek sam znala da volim devojke, momci nikada nisu bili opcija za mene.

Zabranjeni poljubac i dodir.

Osećaj njene hladne ruke na meni izazvala je paniku. Izvijala sam se: „Šta to radiš? Jesi li normalna?“ Nije rekla ništa osim stenjanja dok je prebacivala svoju mišićavu nogu preko mene. Pokušala sam da joj okrenem leđa i sklupčam se u pozu fetusa, ali me je jedna ruka čvrsto držala. Naslonila se na mene, zavila ruku iza moje glave i duboko me poljubila. Bukvalno me je ožvalila! Intiman trenutak sa sestrom me je promenio.

Ostatak noći sam provela zureći u plafon postavljajući pitanja na koja nema odgovora. „Da li se to zaista dogodilo?“ „Jesam li luda?“ „Da li sam sanjala?“ „Da li je znala šta radi?“ „Hoće li se ona uopšte setiti?“ „Da li je mama nešto čula?“ Na kraju sam napustila naš krevet i sela u prizemlju gledajući kako sunce izlazi iznad planine dok sam pijuckala vruću šoljicu kafe. Bilo me je previše stid da se suočim sa njom i provela sam dan skrivajući se u udaljenim uglovima kuće van njenog vidokruga.

Kad god sam morala da budem na otvorenom, bila sam uz našu mamu. Uspela sam da je izbegnem veći deo dana. Nakon čišćenja kuhinje nakon večere, otišla sam gore da se istuširam. Volim da je vruća voda spremna dok se svlačim i biram noćnu odeću. Ne posebno otmenu ili elegantnu, samo udobnu spavaćicu, pamučne gaćice.

U samoći pod tušem ispustio sam glasan uzdah kada je vrela voda otopila napetost onoga što je bio anksiozan dan. Slatko olakšanje! … sve dok se zavesa za tuširanje nije otvorila i Ema je zakoračila unutra! „HEJ!!?? Šta to radiš?“ uzviknula sam.

Ema, hladno i ležerno je rekla: „Opusti se, hitno mi treba tuš a ti nećeš skoro.“ Zgrabila je šampon i sapunjala se dok sam ja pokušavala da sakrijem intimne delove.

„Ovo je tako sjebano!“ rekla sam, žurno ispirajući regenerator sa svoje kose da bih mogla da izađem. Bila sam u maloj tuš kabini sa sestrom i neprijatnost se videla putem crvenila na mom licu.

Ali Ema je imala drugačije planove. Uhvatila me je za ruku, čvrsto, ali ne grubo, i rekla: „Opusti se, mi smo sestre, ovo je totalno normalno.“ Smirila me je tim mirnim tonom. Nisam se svađala i prestala sam da žurim. Oblačile smo se u istoj prostoriji zajedno ceo život, tako da smo se videle u različitim fazama skidanja. Ali ovo je nekako bilo drugačije. Osetila sam nešto što nikada ranije nisam u njenoj blizini – izložena, skoro ranjiva. Nije da sam izgubila poverenje u nju, ali nisam znala šta da očekujem od nje.

Te noći sam bila prilično daleko od nje, na ivici kreveta. Poljupca nije bilo te noći, ni naredne… ali zajedničko tuširanje je postalo rutina. Ne samo to, naša majka je sve odobravala! Jedne noći posle večere, dok sam išla gore da se presvučem, Ema je rekla mami: „Tuširamo se zajedno. Taman da malo uštedimo na računu za vodu.“

Drhtala sam od straha i reakcije, ali naša majka nam je čak čestitala na dobrom razmišljanju. Osmeh na Eminom licu kad smo zakoračile u tuš kabinu sve mi je govorio. Naravno, imala me je tamo gde me je želela, kako me je želela, i uz punu podršku naše majke.

Tuširanja sa sestrom postala su normalnost.

Tokom narednih nekoliko nedelja, tuširanja su postala udobnija i ležernija. Jedna drugoj bi prale i ispirale kosu, birale odeću za spavanje a ja sam se vratila ka sredini kreveta. Na kraju smo toliko bile opuštene da je usledio razgovor o našim seksualnim životima. Konkretno o mom nedostatku istog. Razigrano istraživanje je usledilo dok je moja nelagodnost polako nestajala.

Moja pustolovnija sestra pomogla mi je tako što je pokazala strpljenje. Bila sam očarana neočekivanim slatkim i nežnim pristupom koji je pokazala prema meni. Pričala je o svojim iskustvima, osećajima i ekstazama. Pokazivala mi je i praktično na svojim erogenim zonama, tvrdim bradavicama i slatkom klitorisu. Osim straha od naše mame, čija je spavaća soba bila pored, da će nas otkriti, izgubila sam većinu strepnje.

Usledilo je mekano osvetljeno jutro. Topli, rosni vazduh je nežno prolazio kroz blago otvoren prozor. Golicao mi je nožne prste koji su virili ispod našeg razbacanog ćebeta i čaršava. Nisam gledala, ali sam mogla osetiti da mi je spavaćica podignuta iznad struka.

Ema je čvrsto spavala na stomaku, okrenuta licem ka zidu daleko od mene. Na sebi je imala svoju usku atletsku majicu bez rukava. Mislim da je znala da me to privlači na nekom nivou, čak i ako toga nisam bila ni sama svesna. Njena tamnosmeđa kosa nikada nije bila ispod ramena. Kada je letnja vrućina bila iza ugla, pitala sam se kako bi izgledala sa još kraće podšišanom kosom. Naše gaćice su, naravno, bile na podu.

Gledala sam je sa uživanjem, njenu oblu savršenu guzu kako se pomera u ritmu disanja. Iako je bila udaljena samo nekoliko centimetara, emotivno sam tu udaljenost protumačila kao miljama dugačak ponor. Kliznula sam desnom rukom preko čaršava dok nisam osetila njenu toplu, mekanu kožu i čujno uzdahnula. Intimne dodire mi je pokazivala na sebi ali sada sam imala priliku da je dotaknem. Da doživim sa sestrom nešto novo, zabranjeno.

Dok mi je glava teško tonula u jastuk, postala sam svesna neverovatnog stanja Emine zadnjice. Bila je slatkiš za oči, to je bila jedna od prednosti našeg novog aranžmana za tuširanje. Ipak, nikada se nisam ponudila da je operem za nju. Osećala sam se kao da sam mnogo propuštala.

KRAJ 1. Dela

Drugi deo priče je Ovde.