Gledajući unazad, svi znaci su bili prisutni. Renata više nije želela seks. To me samo po sebi nije uznemirilo, s obzirom da naš seksualni život nikada nije ni bio energičan. Ali iznenada je počela da obraća više pažnje na svoj izgled nakon godina samozanemarivanja. Ubacite u to i duga odsustva iz kuće bez jasnih objašnjenja. Međutim, tihi telefonski razgovori koji bi se naglo završili kada uđem u sobu bili su kap koja je prelila čašu.
Jednog dana Renata je rekla da ide u teretanu. Čekao sam dvadeset minuta i odvezao se tamo. Njen auto nije bio na parkingu. Sedeo sam u autu sat vremena u slučaju da se pojavi , ali to se nije desilo. Otišao sam kući i čekao je pitajući se šta da kažem. Tri sata kasnije ušla je na vrata. Bio sam direktan i jasan.
Nakon mnogih suza i optužbi, priznala je da ima aferu, prekinuvši jecanje. Naš brak je bio jedna velika šestogodišnja greška. Tugovao sam, ali ispod mog bola se krio sve osećaj olakšanja dok smo prolazili kroz proces razvoda. Prodali smo kuću i otišli svako svojim putem. Barem je razvod prošao glatko.
Zarađivao sam dobro, a Renata još više, tako da finansije nisu bile problem. Nije bilo ni dece, što je dodatno olakšalo posao. Kupio sam stan blizu posla, lepo mesto sa više prostora nego što mi je trebalo. Uselio sam se, razveden čovek sa lepom budućnošću koja se proteže preda mnom.
Prvi mesec svog novog života proveo sam ne baveći se ničim. Posao, blejanje, kućna varijanta. Smrt mog strica je zapravo izazvala preokret. On je bio mlađi brat mog tate i uvek smo bili bliski. Vodio me je na pecanje kada sam bio mali i satima smo razgovarali na jezeru o svemu. Čak i tokom godina na fakultetu, tražio sam ga kad god mi je bio potreban savet.
Kada me je mama pozvala i rekla mi da mu se bliži kraj, otišao sam da ga vidim zadnji put. Bilo je teško. Čovek koga sam zapamtio kao stub snage bio je sićušna, bleda stvar koja je jedva mogla da okrene glavu. Međutim, nasmejao se kada me je video, a ja sam suzdržavao suze.
„Nemanja,“ promucao je. „Priđi bliže. Želim nešto da ti kažem.“ Nagnuo sam se, boreći se da zadržim prisebnost. „Znam da se trenutno osećaš depresivno. Misliš da ti je život u ruševinama zbog razvoda. Ali zapamti – imaš samo jednu šansu za život. Kada dođe kraj, nema nazad. Zaglavljen si sa izborima koje si napravio. Čuješ li me?“
„Da… Nema nazad“, ponovio sam.
„Ne gubi godine koje imaš“, rekao je. „Živi svaki sekund punim plućima.“
Dugo smo razgovarali i pozdravili se kada su posete završile. Poljubio sam ga u obraz i otišao. Sedeći u automobilu na parkingu, prošlo je nekoliko minuta pre nego što sam mogao da se saberem da se odvezem kući. Stric je umro nedelju dana kasnije. Vrativši se kući sa sahrane, zavalio sam se na krevet i zurio u plafon razmišljajući o njegovom poslednjem savetu.
Morao sam da živim svoj život pod mojim uslovima, jer je ovo bila moja jedina šansa. Pronašao sam list papira i na njemu podebljanim crnim slovima napisao reči „Nema nazad!“ i zalepio ga na ogledalo u kupatilu. To je bila moja mantra od tada.
***
Počeo sam da idem u teretanu svaki dan posle posla, mršavio sam na traci za trčanje i tonirao mišiće vežbanjem sa tegovima. Mnogo meseci kasnije bio sam u najboljoj formi u životu, zategnut i u skladu sa svojom figurom. Sledeća je bila garderoba. Potrošio sam mnogo novca na odeću i počeo da se oblačim sa stilom. Takođe sam zamenio naočare za sočiva i odjednom se osetio mlađim.
Naleteo sam na Renatu jedne večeri u supermarketu i ona se šokirala kada me je videla. Preuredio sam svoj stan, okrečio svaku sobu, izmenio nameštaj. Završio sam sa starim nameštajem koji sam poneo iz braka. Sve je to moralo da ode. Ubrzo je moj stan bio uređen u elegantnom modernom stilu.
Postavio sam slobodnu spavaću sobu kao radnu kancelariju. Ali to su sve bile materijalne promene. Moj pravi put zahtevao je povezivanje sa posebnim tipom dame. Sada kreće moja velika ispovest i priznanje koje mnogi ne znaju: volim debele žene. Ne znam zašto me toliko izluđuju, jednostavno poludim u njihovom prisustvu.
Volim njihovu veličinu, suštinu i osećaj. Uvek sam ih obožavao i uvek ću. Debele ribe u meni bude nešto što ne mogu da objasnim. Zabavljao sam se sa nekoliko velikih devojaka na faksu, ali sam to uvek držao prikriveno. Sramotna istina je da sam se plašio šta će moji prijatelji misliti. Jebiga, bio sam mlad i glup. Nisam ponosan na to. 
Bila je jedna devojka na koju često pomislim. Zvala se Katrina. Seks sa njom je bio najbolji koji sam ikada imao. Bilo je intenzivno, strastveno i divlje. Ali ceo odnos je bio tajna. Viđali bismo se kod nje, ali nikad nismo izašli zajedno. Pretpostavljam da nije mislila da ima mnogo drugih opcija pa me je pustila da da bude po mome.
U to vreme, jedino sam ispričao stricu jednog toplog dana na jezeru. „Idiote, koga boli briga za to šta misle tvoji prijatelji? Moraš biti veran sebi. Ako ti se sviđa ta devojka, onda je totalno nevažno šta drugi misle.“
Nažalost ja sam ignorisao njegov savet. U javnosti sam izlazio sa devojkama za koje su moji prijatelji mislili da treba da izlazim. Razmišljam o tome i želim da vrištim. Katrina nije bila samo divna i sjajna u krevetu. Takođe je bila pametna, duhovita i ljubazna. Ipak, sve to sam bacio.
Zašto sam se oženio Renatom? Ona nije tip devojke koja me uzbuđuje. Ona je sićušna i ponosna na to, ruga se krupnijim ženama kad god joj se ukaže prilika. Prijatelj nas je upoznao i imali smo nekoliko zajedničkih interesovanja. Sledeće što sam znao – bili smo u vezi. Oženio sam je prvenstveno zato što sam mislio da je to ono što treba da uradim.
Rekao sam sebi da mogu da potisnem ovu svoju seksualnu “abnormalnost“ i sve će biti u redu. Zato sam potisnuo svoje želje i pokušao da ih ignorišem. Ali nije uspelo. Bio sam svakodnevni posetilac porno sajtova sa BBW sadržajem, drkao sam svaki dan kada bih se vratio kući s posla, a zatim ponovo nakon što Renata zaspe. Ako bih video debeljucu u javnosti mislio bih o njoj ostatak dana. Bio sam jadan, nezadovoljan i postiđen.
***
Ja i Filip znamo se godinama. On je veoma društven momak. Ima ženu i gomilu bučne dece pa voli da pobegne iz kuće kad god može. Okupljamo se jednom mesečno u omiljenom pabu poznatom po izuzetnoj pici i burgerima. Seli smo za šank i naručili nekoliko piva i picu. Razgovarali smo o fudbalu, klasične priče, dok nisam okrenuo temu u svom pravcu.
„Dakle, spreman sam da se ponovo pustim u promet.“
„Napokon! Čekao sam da to čujem! Elem, sećaš se Lunine prijateljice Danice?“
„Danice? Mislim da da.“ Upoznao sam Danicu na rođendanskoj zabavi kod Filipa nekoliko meseci ranije. Delovala je kao fina osoba, ali nije ono što sam tražio. „Ali Filipe ona nije ono što želim“, rekao sam. „Tražim… veću devojku. Ako me razumeš.“
„Na šta misliš? Velike sise i to?“
Zastao sam, primetivši krupnu ženu na drugom kraju šanka. Imala je dugu plavu kosu i fantastične obline, oko sto kilograma čistog seksi. „Vidi onu ribu tamo“, rekao sam. „U plavoj majici. Na to mislim.“
„Stvarno?“ Počeo je lagano da se smeje. „Zaista?“
„Da. Zaista.“
„Ali druže, ona je…“
„Debela. Znam. Sećaš se šta si rekao pre godinu dana?“ nastavio sam. „Sedeo si na toj istoj stolici. Okrenuo si se prema meni i rekao da si odlučio da odustaneš od procenjivanja šta drugi ljudi seksualno vole. Rekao si – Svet bi bio bolji mesto kada bi se svi složili da prestanu da osuđuju druge ljude, onda bi svi mogli da budu srećni i da nastave sa životom. Mudre reči.“
Filip se trgnuo. „Rekao sam to, zar ne? Izvini brate.“
„U redu je“, rekoh, smirujući se.
„Znači… debele devojke, a? U redu. Kul. Nisam imao pojma. Renata je uvek bila onako…“
„Jebeno mršava.“ – otpio sam gutljaj piva.
Pica je stigla i upravo je to masno parče pice dalo Filipu ideju. „Upravo mi je palo na pamet! Možda imam rešenje! Njeno ime je Danijela.“
„Slušam.“
„Ona radi sa mojom Lunom. Iz onoga što si mi rekao, mislim da bi ti se mogla svideti.“
Danijela je bila učiteljica u osnovnoj školi. Bila je sama i Filip ju je opisao kao zaista finu osobu, da ne spominjem tip koji me fizički zanima. Što sam više slušao šta ima da kaže, to sam više bio zainteresovan. Rekao je da će Luna razgovarati sa njom i sledećeg dana mi je poslao poruku sa brojem telefona i ja sam je nazvao te večeri.
Nisam imao tremu, bio sam prilično siguran u sebe, bio sam ono što jesam, iskreno i bez foliranja. Njen glas je bio penušav i prijatan. Veoma brzo upali smo u lak razgovor koji je trajao sigurno sat vremena. Čak bih rekao da smo se zbližili i dogovorili smo sastanak za petak. Dala mi je svoju adresu i dogovor je bio da dođem po nju.
***
Svratio sam u teretanu na solidan trening posle posla u petak, a zatim krenuo kući da se spremim. Nisam bio na sastanku predugo. Ponovo sam se osećao kao tinejdžer. Izabrao sam lepe elegantne pantalone i tamnoplavi džemper koji je činio da se osećam zgodno. Pogledao sam se poslednji put u ogledalo, uzdahnuo i krenuo napolje. 
Bilo je lako pronaći njen stan u lepom kompleksu. Dočekala me je sa širokim osmehom na licu. Razmenili smo slike i pre susreta i znao sam da neću biti razočaran. Međutim, ono što me je iznenadilo je koliko je Danijela izgledala bolje uživo. Bila je slatka na svojim slikama, ali uživo je bila zaista zapanjujuća.
Danijela je bila niža od mene, jedva mi je sezala do brade. Imala je dugu, sjajnu tamno smeđu kosu preko ramena. Svetlo zelene oči i tamne obrve iste boje kao i njena kosa. Imala je lice u obliku srca, čiste kože i lepih crta lica. Danijela je definitivno bila velika devojka, na sve načine koje volim. Nosila je ljubičasti top i tamno plave farmerke koje su pokazivale njene punačke butine i široku guzu. Međutim, moje oči su odmah privukle velike sise koje su istezale tkaninu do krajnjih granica.
„Dobrodošao Nemanja!“ pozdravila me je. Krenuo sam da joj pružim ruku, ali Danijela nije želela ništa od toga. Srdačno me je zagrlila i ja sam uzvratio zagrljaj. Uzbudio me je osećaj njene značajne mekoće u rukama, njene ogromne grudi pritisnule su me. „Drago mi je da si došao“, rekla je prekidajući zagrljaj.
„Hvala tebi što si me pozvala“, rekao sam. „Na slikama si zaista lepa, ali uživo si još lepša.“
„Nisi ni ti tako loš.“ Zaigrano se osmehnula. „Dozvoli mi da uzmem tašnu i idemo.“
Krenuli smo u jedan lep restoran deset minuta udaljen od nje o kojem smo oboje čuli dobre stvari. Smestili smo se u separe i uživali u dugoj, živoj zajedničkoj večeri. Svideo mi se način na koji se ponaša na živahni, energični način. Takođe nisam mogao da se zasitim njenih blistavih očiju i izražajnih usana. Razgovarali smo o nizu tema, počevši od karijera. Bila je strastvena u radu sa decom i bio sam impresioniran njenom posvećenošću. 
„Zvuči kao da zaista voliš svoj posao“, primetio sam.
„To mi daje veliko zadovoljstvo“, rekla je ona. „A ti? Biti arhitekta sigurno nije tako.“
„Nije, ali je takođe zadovoljavajuće. Kada se projekat završi, zaista budem ispunjen zadovoljstvom.“
„Znam na šta misliš“, rekla je. „Drago mi je da radiš ono što voliš.“
Zaustavili smo se u mirnom pabu na piću posle večere i nastavili ćaskanje. Danijelina ruka me je češkala po ruci dok smo razgovarali. Odlučio sam da stavim svoju ruku preko njene a ona se nasmešila. Bilo je veoma slatko i emotivno gledajući je u oči dok mi se smeška.
Odvezao sam je kući, otpratio je do ulaznih vrata. Držao sam je za ruku dok smo se približavali vratima. Danijela se okrenula prema meni i pogledala me u oči. Zagrlio sam je, a zatim poljubio usne. Bile su mekane i sočne, stvar snova.
„Večeras sam se divno zabavila“, rekla je.
„Uživao sam sa tobom“, rekao sam. „Ali ja ne igram igrice. Sviđaš mi se i želim da te ponovo vidim. Kako zvuči utorak?“
„Utorak zvuči sjajno.“
„Bićemo u kontaktu.“ Rastali smo se sa još jednim mekanim, sporim poljupcem na usnama.
Kraj 1. Dela.
Hajde da se igramo ;)