Planinska Idila sa Ćerkom 1. Deo

„Tvoja ćerka je ovde.“ Sekretarica u advokatskoj kancelariji zvučala je namrgođeno. Imala je onaj ton u glasu koji je govorio da ne voli kada „lične stvari“ prekidaju posao.

„O napokon“, promrmlja Željko, bacivši hemijsku olovku na sto.

Skinuo je naočare i zavalio se, trljajući slepoočnice jer ga je blago bolela glava. Bio je to dug, iscrpljujući dan i još nije bio gotov. Na stolu je imao gomilu papira i slučajeva koje je morao da završi do kraja dana. Dajanina poseta je bila upravo ono što mu je tada bilo potrebno.

Sačekao je još minut pre nego što je zazujao interfon. „Molim te, pošalji je unutra. I zadrži sve moje pozive. Hvala.“

Sekretarica je otvorila vrata Dajani na neodobravajući način, ali Željko to nije primetio. Njegova pažnja bila je u potpunosti usmerena na njegovu 21-godišnju ćerku.

„Hej“, rekla je Dajana, ušavši i osećajući se kao kod kuće.

„Hej i tebi“, rekao je Željko, dok se zavalio u stolici i posmatrao je, misleći kako je to prokleto lep prizor. Bila je potpuno slatka u svojoj ležernoj odeći, apsolutno prelepa u uskim farmerkama koje su pokazivale svaku savršenu oblinu, bez šminke i sa svojom divnom plavom kosom.

„Šta je sa ovom?“ reče Dajana podižući obrvu.

„Šta, misliš na sekretaricu?“

„Mislim da joj se ne sviđam.“

Željko je ustao iza stola da se uveri da su vrata kancelarije zaključana. „To je zbog ovog mesta“, rekao je, postavivši ruku na njeno rame. „Bukvalno je kao zatvor.“

„Znam. Moram da pokažem desetak ličnih dokumenata samo da bih ušla.”

„Stvarno? Pa, moraću to da ispravim u budućnosti.“

„Možeš to? Mogu li me staviti na tajnu listu?“

„Hmmm, videćemo…“ prošaputao je dok je prolazio pored nje nazad do svog stola.

Željko je seo u svoju stolicu, zavalivši se unazad sa rukama iza glave, sa fascinacijom posmatrajući kako Dajana polako ustaje i korača prema njemu, dugih noktiju, sa malim osmehom na licu. Oči su im se sklopile i on je morao da se pomeri na svom sedištu da bi se udobno smestio. Svaki njen gest ga je opčinjavao.

„Mmmm…“ zastenjao je kada je Dajana prišla napred, opkoljavajući ga. Njena duga kosa pala je na jednu stranu dok mu je obavila obe ruke oko vrata, kao da mu je spremala ples u krilu. Šire je raširila noge; mogao je da vidi vrh čipkaste tange kako viri preko vrha njenih farmerki.

„Neverovatna si“, šapnuo je dok je klizio rukama do njenog struka i privukao je bliže. Zatvorio je oči i naglo uzdahnuo kada je kliznula na njegovu tvrdoću i mogao je da oseti njenu toplotu i vlažnost kroz svoje odelo. Dajana ga je čvršće obavila oko vrata dok ga je gledala u oči.

„Pa šta misliš da bi ova sekretarica rekla da zna da jebeš svoju ćerku?“ Dajana je prošaputala.

„Je li to ono što ja radim?“

„Hmmm… ne baš.“

„Ne?“ rekao je, hvatajući njene kukove i držeći ih čvršće na sebi.

„Ne, ne još . . .“ rekla je.

„O… dušo… Ne mogu, ne ovde.“

„Neće nas čuti“, promrmljala je Dajana dok ga je ljubila u vrat.

„Šta? Ma, nije me briga za nju. Nego moram da radim. Moram, ako želim da završim do ovog vikenda.“

„Šta se dešava ovog vikenda?“

„Ovog vikenda“, rekao je, čvrsto obavivši ruke oko njenog struka, „vodim te daleko.“

„Stvarno?“ rekla je Dajana smešeći se.

„Mislio sam da lepo odemo na Kopaonik… znaš već gde.“

„Ouuu…“ Dajana se sagnula i uhvatila ga za ruke. „Naša ‘godišnjica’.

„Baš tako“, rekao je. „Mislio sam da bismo mogli da proslavimo.“

Nagnula se i slatko ga poljubila u usne. „Volela bih to. Ali trebalo bi da radim.“

„Da radiš…“ Željkov glas je odavao njegovo razočaranje. „Zar ne možeš da se izvučeš? Bićemo zajedno, sami nas dvoje…“

Dajanine bradavice su se ukočile od pogleda u njegovim očima, a duboko, tajno znanje kao da je nečujno prolazilo između njih.

„Doći ćeš?“ reče gotovo molećivo.

Dajana je klimnula glavom i ponovo ga poljubila. „Videću šta mogu da uradim.“
+++
Nakon što je Dajana otišla, Željko je stajao na prozoru svoje dobro opremljene kancelarije sa stisnutim pesnicama u džepovima, previše uzbuđen da bi radio. U daljini je mogao da vidi planine. Njegov odraz lebdeo je kao duh na površini stakla. Prikazao mu je zgodnog muškarca, starod 48 godina, srebrno-crne kose i tamno zelenih očiju. Nosio je odelo od 2.000 evra sa besprekornom košuljom, dugmadima za manžetne, tvrdom kragnom i savršeno zavezanom svilenom kravatom.

Bio je to imidž čoveka sa moći i odgovornošću – samouverenog, konzervativnog, sve što je učen da bude. Nikada nije mislio da će jednog dana razmišljati o tome kao o maski ili licu stranca. To ga nije mučilo — bio je ono što je bio. Tek sa Dajanom je skinuo masku i to je bilo dovoljno.

Pre godinu dana . . . pre tačno godinu dana. . . Otišao je na Kopaonik jadan, pod stresom i očajnički želeći da pobegne od svega. Umesto toga, pronašao je nešto za šta nije ni slutio da će postati tako neophodno za njegovo postojanje.

Okrenuo se da se vrati na posao, misleći da sutra neće doći dovoljno brzo. Želeo je da je odvede tamo… tamo gde je sve počelo.
+++
Sat vremena kasnije, Dajana, obučena u bikini i naočare za sunce, ležala je na leđima na plutajućem dušeku u bazenu iza kuće svojih roditelja. Niko drugi nije bio kod kuće. Lana del Rej je strujala kroz slušalice dok se opuštala u muzici, a njena plava kosa raširila se iza nje u vodi kao meduza.

Dušek se dokono okretao dok je upijala zrake. Kada se jednom namaže zaštitom, Dajana je mogla da leži satima. Nosila je maleni bikini, kako bi što bolje primila preplanulost, pustila je sunce da joj miluje golo telo. Bila bi gola da ne mora da brine da će neko doći kući.

Lana ju je oraspoložila. Muzika je bila spora, senzualna, luksuzna. Niz slika, malih bljeskova stvari, lebdeo je mrakom iza njenih zatvorenih očiju. Par dugmadi za manžetne; savršeno vezana kravata; električni dodir njegove ruke na njenom ramenu; plavo-zelene oči; način na koji je zurio u njeno telo; napetost u njegovim ramenima zbog koje je želela da ga dodirne; razočaranje i moleći njegov glas.

Svaka sitnica se vratila tako oštra i intenzivna da je morala da čvrsto stisne svoje butine. Nisu mogli da se intimno druže već neko vreme. A sada bi išli na Kop, gde ih je ovo neverovatno ludilo prvi put obuzelo. Lebdela je u krugu, razmišljajući o njemu i o tome kako bi se život, tek tako, mogao promeniti u nešto o čemu niste ni sanjali.

Dajana nije shvatala da njena majka Jelena stoji na prozoru glavne spavaće sobe u vili, gledajući je kako lebdi u bazenu. Ona je stigla kući iz kupovine i bila je usred presvlačenja kada ju je ugledala. Stajala je, skidajući svoju ogrlicu od skupih bisera, sa zabrinutim izrazom na njenom prelepom licu. Uvek je brinula za svoju ćerku; nije je razumela. Bile su tako potpuno različite.

Jelena je uzdahnula kada se Dajana podigla iz bazena i videla da je praktično gola, a njen bikini bio je od malene tkanine. Kako je mogla to da uradi? Jelena se trudila da ne osuđuje, ali je bila izuzetno zbunjena kako njena ćerka može biti tako otvorena i slobodna sa svojim telom.

Dajana je šetala pored bazena, savršeno opuštena dok su joj bujna, puna guza i grudi drhtale i ljuljale se. To ju je začudilo. To jednostavno nije bila ona. Ona nikada ne bi mogla biti takva. Jelena je otišla i stala ispred ogledala u punoj dužini. Okrenula se, gledajući sebe iz svakog ugla. Bila je zadovoljna onim što je videla. Bila je visoka i mršava i zategnuta i napeta sa časova joge i pilatesa.

Ni posle troje dece, njeno telo nije izgledalo toliko drugačije nego kada je imala 20 godina. Prešla je rukama preko svojih malih, čvrstih grudi i savršeno ravnog stomaka, oklevala na trenutak, a zatim se okrenula da se obuče.

KRAJ 1. Dela