Rob Maminih Stopala

Moj život se drastično promenio nakon preseljenja kod moje mame. To je za mene postalo teško vreme dok sam gledao kako svi moji drugovi igraju fudbal u svojim dvorištima sa očevima i braćom, dok sam ja ostajao kući sa mojom majkom izigravajući njenog ličnog potrčka. Nemajući šta drugo da radim, počeo sam se povlačiti u sebe i čitati stripove i knjige kad god sam imao slobodnog vremena. Moja mama, zabrinuta, počela je da razgovara sa ostalim majkama u okolini i uprkos višestrukim pokušajima da me njihovi sinovi izvuku napolje, jednostavno mi se nije dalo da idem s njima. Ovo je bio loš izbor za mene, jer u nedostatku „muževne očeve figure“, otkako se razvela moja mama se počela oslanjati samo na savete varljivih samohranih majki iz našeg grada. Jednog dana su majke postigle zajednički dogovor (nakon što su pročitale članak da su dečaci stimulisani da budu dečaci svojim mirisnim čulima) da sam jednostavno trebao biti izložen maminim smrdljivim stopalima. Shvatajući da bi mi ostali drugovi mogli da prave problem zbog toga, moja mama i njene drugarice, samohrane majke, počele su da smišljaju suptilne načine na koje bih mogao da nanjušim kako im smrde stopala.

Sada, pre nego što nastavim, mislim da bi bilo primereno spomenuti da su moja mama i njene drugarice sa posla često bile na nogama ceo dan, noseći najlonke i kožne cipele na štiklu, pa su im noge imale veoma snažan miris i udarac smrada bi mi često proleteo kroz nozdrve, tako da odgovaraju bilo kojem marljivom muškarcu u potenciji. Sve je počelo suptilno i meni nepoznato kada me je mama počela zamarati, da uvek kad dodje sa posla, moram da se bavim njenim smrdljivim stopalima. Na primer, jednog dana spremala je večeru dok me je molila da joj očistim deo poda ispod njene noge sve do stopala. Dok sam padao na ruke i kolena ispod mame, nisam mogao da ne primetim kako joj se stopala toliko znoje u tim najlonkama da su se na otvorima kožnih cipela, stvorile vlažne mrlje od znoja. Ubrzo su počeli da me obasipaju suptilni mirisi njenih najlonki nalik na sirće i budjavi sir svo vreme dok sam klečao dole. Dok sam se kretao niz put ka postoljima kuhinjskog poda, moja mama bi me pratila nogom i nastavio bih da dobijam slabe mirise tog istog slanog, mirisa na sirće koji je počeo da se meša sa mirisom večere koji je spremala odozgo. Dok sam bio tamo dole komentarisao sam mami kako lazanje jako dobro miriše. Misleći da joj ne mirišem stopala, moja mama skliznula je s štikle upravo tamo gde mi je bilo lice, a slani zrak prošao mi je ispod nozdrva, lagano ih štucnuvši. Uhvativši tako moćan smrad njenih prstiju u nosu, polako sam okrenuo glavu dok mi je mama iskorakom gurala nogom cipele ispod moje brade. Sa njenim petama izvučenim iz cipele baš ispred mog nosa, teško mi je bilo pribaviti detalje mrlja koje je trebalo očistiti sa poda, pa sam ih pomerao u stranu. Moja mama mi je strogo rekla, „Vrati ih tamo gde su mi bile, želim ih nogama da ih prebacim za slučaj da uđem u ostavu“. „Ali mama“, odvratio sam, „smetaju mi ispred lica“. Na šta mi je ona predložila da priđem licu bliže daskama, tako da neću imati napor da pokušavam doći preko njenih cipela. Pa, ovo mi je dodatno približilo lice njenim cipelama i smrad njenih najlonki na prstima je bivao jako mučan, ali sve dok sam mogao da stavim lice u stranu bio sam dobro. Konačno nakon što sam završio ustao sam i zatražio da odem u kupatilo. Moja mama se povukla, pogledala i rekla mi da sam propustio jednu mrlju. Kad sam je pitao gde, pokazala je nogom na određeno područje koje mi je izgledalo fino (i zaista jeste). I tako sam odgovorio „Ne vidim nijednu mrlju… gde?“. Na šta je moja mama naredila da pogledam bliže. Dok sam primakao glavu bliže mestu gde su joj prsti usmereni, ona je nastavila da mi naređuje sve bliže i bliže dok mi nos gotovo nije dodirnuo vrh njenog velikog nožnog palca. Miris njenih stopala u najlonkama je sada postao previše oštar, a nos mi je trzao i hteo sam da ustanem zbog oštrog smrada, ali sa svakim pokušajem pomeranja glave, moja mama je rekla… „Drži lice tamo dok ne vidiš te mrlje po podu.“ Naravno da nije bilo mrlja i moje lice je moglo zauvek da ostane pored njenog smrdljivog najlonskog stopala, ali konačno sam se složio da sam video mesto sa mrljom i obrisao ga, na šta je mama vratila stopalo na pod i skliznula cipele na noge i nazad. Nakon što sam obrisao mesto, još uvek sam osetio malo mirisa sirćeta sa palca njenih najlonki duboko u nozdrvama, ali u roku od desetak minuta je nestao. Prvi put tada u svom životu, sam se osećao kao da sam primoran da joj mirišem stopala u najlonkama protiv svoje volje.

Drugi put se desilo kasnije te nedelje, u vreme kada je moja tetka jako često dolazila kod nas u goste posle posla. I tako nakon dugog radnog dana na nogama, kućnih poslova, i pripreme večere, moja mama, moja tetka i ja sedeli smo u dnevnoj sobi da gledamo poseban novi dvočasovni program na lokalnoj televiziji. Na moju žalost, majka je naravno, zauzela fotelju zajedno sa tetkom, a ja nisam imao stolicu pa su me ostavile ispod da sedim na podu. Nekoliko minuta pre nego što je emisija započela tokom reklamnih poruka, moja majka je savila noge na oslonac za fotelju i pitala me da li mogu da joj učinim uslugu. „Ajde, učini mi uslugu, ljubavi, uzmi i skini moje cipele i protrljaj mi stopala malo preko ovih najlonki, molim te tabani me mnogo bole, a i na prstima je jako vrelo u ovim najlonkama“. Iako sam znao da će joj noge sigurno smrdeti u tim najlonkama, zaista nisam imao izbora i zato što nisam hteo da ispadnem neposlušan pred tetkom, ispoštovao sam je. Tog dana moja majka je nosila svoje stare crne mirisne cipele na štiklu (imala je samo 4 para koja bi nosila stalno na posao i po kući… crne, bele, crvene i braon). Kad sam je uhvatio mojim rukama za njene iznošene kožne cipele, mogao sam osetiti toplinu koju znojave najlonke ispuštaju preko njih i počeo sam slabo prepoznavati njen izraziti miris stopala nalik sirćetu i budjavom siru. Dok sam skidao prvu cipelu talas vrućine i jak smrad ispunio je vazdušni prostor oko mesta gde sam sedeo. S olakšanjem je mahala okolo nožnim prstima presavijajući ih preko znojavih najlonki. Okrenuo sam glavu od izvora smrada njenih stopala kad mi je majka pazeći na moje postupke, pažljivo naredila da svoje lice stavim bliže i budem usredsređen na ono što radim. Tako sam sa iskrivljenim nosom okrenuo lice glavom prema slanom mirisu i skinuo drugu njenu cipelu ispuštajući još veći i prodorniji smrad. Bilo je odvratno i bio sam na ivici da me smuči. Postavljajući njene štikle na pod pored mene, pripremio sam svoje jadne dlanove za njihov smrdljivi zadatak savijajući ih unazad da bi mi prsti bili usredsredjeni na zglobove. Vrhovima prstiju polako sam dodirnuo mamino vruće znojno stopalo koje se kuvalo u najlonkama. Uklanjanjem lepljive vlažnosti njenih najlonki sa prstiju i palca, učinilo mi se da sve više ne želim dodirivati njena stopala, ali tek tada mi je majka naredila da joj trljam tabane i ne igram se sa njima, tako da sam morao da se bacim na posao. Tako sam srdačnim stiskom mesio njene smrdljive tabane obema rukama i masirao. Miris je bio užasno jak i sve se osetilo na njene noge, tako što sam trljanjem njenih tabana dodatno širio taj znoj najlonki i mirisa stopala. Bilo je nepodnošljivo. Dok sam to radio tetka se osmehivala i svo vreme namigivala mami kao da je red na nju sada. Pocrveneo sam od stida. Ubrzo mama mi je naredila da uzmem da izujem tetkine cipele i protrljam je između nožnih prstiju preko njenih oznojenih najlonki. Nevoljno sam to uradio. Koliko god ovo bilo loše, obe su imale prekomerno znojna stopala u smrdljivim najlonkama. A tada je postalo još gore. Miris tetkinih stopala bio je jak, prodoran, ali drugačiji od maminog mirisa, skoro kao ustajale kokice od kukuruza pomešane znojem iz ubudjale cipele, ispunio je skoro celu našu sobu! Nisam mogao da verujem da je nešto tako jako smrdelo… Tetka je nosila najlon čarape stalno na poslu i sa habanjem skoro danima (mogao bih reći po žućkastim mrljama od prljavštine i otiscima nožnih prstiju), dok je moja mama nosila često iste hulahopke po nekoliko dana i nije ih ni skidala kad dodje kući sa posla. Bio sam u totalnom šoku od smrada!!! Kao šlag na tortu, mama mi je naredila da legnem preko poda dok su mi lice koristili kao držač za njihova stopala. I tako, evo, bio sam sa mamom, i tetkom i udisao smrad njihovih tabana sa slepljenim najlonkama na mom licu. Jeste, naravno da mi je lice postajalo tako vruće od stopala moje mame i tetke, ali one su sve više trljale prste o moje lice. Noge moje tetke bile su izuzetno smrdljive, ali ne toliko kao mamine, njeni prsti su bili toliko prodorni da je čak i tetka osetila i rekla: „Bože moj Lidija, tvoja stopala tako smrde na ustajali sir sa kiselom salatom, kako li on tamo može preživeti udišući ta tvoja stopala?“ Moja majka je rekla: „Ove kožne cipele su veoma stare i smrde u na trulu salatu, plus nosim ih ceo dan sa ovim najlonkama mrzelo me da ih menjam po ovoj vrućini.“ Bilo je to otprilike na pola puta do kraja programa na tv-u pre nego što sam shvatio da jedino moram disati kroz usta, kako bih manje udisao njihove smrdljive tabane. Bio sam u mogućnosti to učiniti nekoliko minuta istovremeno, ali mi je često majka govorila da zatvorim usta jer to nije u redu. Tetka i mama skinule su noge sa lica i prisilile me da otvorim usta široko kako bih mogao lizati njihove podupirane pete na nogama. „Koliko dana si nosila ove najlonke, misliš da ga neće smučiti?“ upitnim pogledom je priupitala tetka moju mamu dok su obe nameštale nožne prste nad mojim ustima. Ali moja mama je odmahnula glavom: „Ma nije strašno veruj mi tek posle trećeg dana dobijaju onaj miris koji nikada neće poželeti, veruj mi kad bude mirisao tvoja stopala nakon mojih biće gadno.“ Osetio sam komešanje u stomaku. Rekao sam svojoj mami „Ok, mama ne mogu više mirisati stopala biće mi muka“, ali rekla je da zavisi od moje tetke koja je već bila spremna. Tada su se nasmejale i jedno stopalo je ušlo do pola u moja usta, i po smradu sam znao da je mamino, dok sam drugo tetkino stopalo osetio izmedju nogu i postalo mi je jako neprijatno. Mama se smejala neprestano šireći nožne prste u mojim ustima, sve što sam mogao osetiti je kako znoj iz najlonke se sliva u moja usta iz prstiju i curi među prstima po mom licu. U tom trenutku sam se osećao jako bolesno i tada sam se bacio tamo na pod naše dnevne sobe. Mamina stopala naterala su me da se dignem. Tetka je rekla: „Mirisao je naše noge zadnjih trideset minuta, nije ni čudo što mu je muka, sav je pozeleneo“. Moja mama je pomirisala svoje nožne prste i sa gadjenjem rekla: „Stvarno nam smrde stopala kao pokvarena jaja. Daj da se obujemo pa da idemo odavde. Cela soba nam smrdi!“

Ostatak programa koji se vrteo na tv ekranu propratio sam uz sećanje i oporavak od smrdljivih slanih najlonskih stopala moje mame i moje tetke. Nikad se nisam oporavio od te večeri. Sledeći događaji bili su samo početak u nizu koji se povećavao intenzitetom i učestalošću. Kada sam imao devetnaest godina moja majka je počela da se uključuje u moj seksualni život isprva suptilno, a kasnije agresivno. Do svoje dvadeset i treće godine bilo je poznato da sam takva igračka za najlonska ženska stopala, i mnoge samohrane majke, ili često mamine drugarice sa posla, kao i moja tetka, počele su izbijati agresije na moj nos njihovim stopalima u prekomerno iznošenim najlonkama. Moj život u daljem pubertetu bio je kao beskrajno more u obliku starijih ženskih stopala i smrdljivih najlonki koje sam morao da udišem.

by Ivancha22