Moj muž je u više mahova tražio da mu pričam o svojim seksualnim fantazijama, ali mu ja do sad nisam rekla nijednu reč. Kao da naslućuje da pored njega, postoji još neko ili nešto što me uzbuđuje… možda zbog glasova koje ispuštam dok sa mnom vodi ljubav. To nisu samo krici zadovoIjstva, već takođe i krici bola koji ja osećam u mojim fantazijama. U stvari, ja ne znam gde bih povukla graničnu liniju između stvarnog i onog u mašti. Fantazije me spopadaju kad god se seksualno uzbudim; one ne umanjuju moje zadovoljstvo već ga, naprotiv, podstiču i dramatizuju.
Kako bih mogla da pričam mužu – neizmerno ga volim – o svirepostima kojima je podvrgnuto moje telo u fantazijama, a u isto vreme da uživam u njegovom zagrljaju? Ja ne znam kako mi se ta fantazija formirala u svesti . . . Nalazim se u podrumu, na grubom drvenom stolu a četiri brutalna čoveka me vuku za udove.
kao da hoće da mi istrgnu obe ruke i noge; bukvalno sam rascepljena, a jedan ogroman penis, ne vidi se kome pripada, – prodire u moju vaginu; taj falusoidni monstrum me cepa, sve dublje ponire u moje namučeno telo, oni ljudi još snažnije me vuku za noge i ruke; i ja čujem kako mi kosti krckaju, koža oko vagine se cepa; ja vrištim, u fantaziji, no u isto vreme ispuštam krike u stvarnosti. . . U svemu tome uživam, mada mi razum govori da je to vampirski doživljaj i da nije normalno da u njemu nalazim seksualno zadovoljstvo.
S jedne strane mrzim to što mi se dešava u mašti, ali me to ipak strahovito nadražuje
Hajde da se igramo ;)