Šefica je Kučka – Bukvalno!

„Marko. Marko! Da li me uopšte slušaš?“ Mladić, naizgled izgubljen u mislima sedeći za svojim stolom, brzo je podigao glavu, probuđen iz sanjarenja.

„Žao mi je, gospođo Silvija! Izgleda da nam je nestalo kafe“, rekao je Marko, izvinjavajući se.

Gospođa Silvija je bila šef lokalne firme za proizvodnju i snabdevanje kancelarijskim predmetima. Uvek je bila stroga. Žena koja nikada, nikada ne bi prihvatila „ne“ kao odgovor. Bila je inteligentna, agresivna i iz perspektive klijenta – savršen model korisničke usluge i profesionalizma. I takođe veoma zauzeta žena, sa uskim rokovima i mnogo papirologije koja je zahtevala dodatnu pomoć.

Tu je Marko uskočio. Doveden je da bude njen lični asistent i desna ruka, svež sa fakulteta gde je bio uzoran student. „Marko! Rekla sam ti da su mi potrebne kopije onih dosijea pre dva sata! I evo te, praktično spavaš za svojim stolom! Saberi se. Čak sam ostavila i lepljivu cedulju da te podsetim“, rekla je Silvija.

„Izvinjavam se gospođo Silvija. Krećem odmah.“

„Bolje bi ti bilo…“ – okrenula se ka svojoj kancelariji, zalupivši vrata za sobom.

U međuvremenu, Marko se još uvek smirivao nakon susreta sa šeficom. „Koji kurac..“, rekao je. „Uzmi pilulu za smirenje…“ Marko je zastao na trenutak da smanji broj otkucaja srca, a zatim je tiho nastavio sa papirologijom nakon što se smirio. Nije mogao a da se ne oseća omalovaženo od strane šefice i osetio je frustracije u glavi sa snovima koje se osećaju tako daleko.

„Da li sam zaista diplomirao prvi u generaciji… samo da bih završio da radim u ovom sranju? Za najveću kučku u gradu…“ Marko je uzdahnuo i nastavio sa radom. On je bio dobar čovek, srednje građe, imao je ceo život pred sobom. Bio je miroljubiv, mislilac i voleo je kreativnu stranu života.

Imao je nekoliko kratkih veza na fakultetu, a devojke su mu uvek govorile da izgleda simpatično, čak su mu neke govorile da bi mogao da uspe i u modnoj industriji kao model. Njegova zalizana tamna kosa i bleda koža činili su ga da izgleda kao čovek koji nikada u životu nije radio napolju, što je bila istina.

Nije bio baš požudan i strastven tip, obično je samo želeo da bude prepušten svojim ličnim umetničkim projektima ili sanjarenjima o stvaranju sopstvenih remek-dela kod kuće preko svoje voljene tastature.

**

Vrativši se u svoju osamljenu kancelariju, Silvja je sela u svoju udobnu, kožnu kancelarijsku stolicu. Nikad se nije udavala, njena jedina ljubav i njen život bio je njen posao. Za razliku od nekih drugih profesionalnih poslovnih žena, na njenom stolu nije bilo „slatkih“ slika porodice. Samo njena lepa kolekcija pribora za pisanje, a zidovi prekriveni raznim nagradama, diplomama i plaketama.

Što se tiče rada, ništa nije bilo važnije. Ali kada bi posao malo usporio, osećala bi nadolazeću usamljenost i nedostatak emocionalne strasti u životu. Ona nikako nije bila neprivlačna žena. Njena profesionalna odeća sjajno joj je pristajala. Njene živahne sise i prodorne oči su otkrivale tačno šta želi da joj se uradi.

Uprkos tome što je radila preko 12 sati dnevno, njena doslednost časovima joge vikendom zahtevala je samo jedan pogled da bi prepoznali njeno čvrsto, lepo zaobljeno telo i obline. Ona je bila tip žene koja je bila samouverena i mogla je da dobije bilo kog muškarca koga je poželela, ako bi ga želela.

U srcu je znala da je njen posao njena strast, ali opšte je poznato da rad na poslu nije dovoljan da bi se zadovoljile nečije seksualne i emocionalne potrebe. One koje bi je držale budnom nekoliko minuta duže svake noći. Ipak, znala je da ne želi da je muškarac sputava od njenih dostignuća, ali je želela da joj muškarac pruži dobar seks čiji učinak će trajati dovoljno dugo pre nego što se ponovo suoči sa svojim potrebama i nagonima.

Njena kancelarija je bila tiha. Bacila je pogled na dnevni red i poslednja dva sata bila su prazna. Nema šta da se radi, nema sastanaka ni poslovnih ručkova. Mogla je da oseti kako je obuzima osećaj samoće i dosade. Trebalo joj je olakšanje, malo uzbuđenja, nešto da je podigne. Nešto snažno, ali pod njenim uslovima. Silvija je posegnula za blokom samolepljivih papirića na svom stolu. Bilo ih je u raznim bojama. Brzo je zgrabila hemijsku olovku i počela da piše.

Napisala je: „Marko. Dođi u moju kancelariju. :)“ Ustala je, izašla iz svoje kancelarije i bacila pogled na Markov sto. Očigledno je otišao u toalet. Nežno je zalepila cedulju na monitor njegovog kompjutera, tačno tamo gde bi je on video. Iskrala se iza ugla, vratila se u svoju kancelariju i zatvorila vrata.

Samo nekoliko minuta kasnije, Marko se vratio za svoj sto i uočio poruku. Pomislio je da treba brzo da reaguje kako bi izbegao prethodni sukob. Ali kada je ustao, osetio se zbunjeno. „Mislio sam da joj trebam da završim ovu papirologiju“, rekao je u sebi i ispustio još jedan uzdah. „Ma baš me briga. Idem da vidim šta joj treba.“ Marko je krenuo ka njenoj kancelariji i kada je hteo da pokuca na vrata, pogledao je oko sebe i shvatio da nikoga nema. Opet je zaglavio na poslu nakon radnog vremena.

Okrenuo se prema vratima, duboko udahnuo i tri puta pokucao. Povišenim glasom je uzviknula: „Uđi!“

„Želeli ste da me vidite?“

„Ahh.. Marko, Marko“, rekla je mirnim, umirujućim glasom. „Prestani sa tim persiranjem za sada.“

„Ali svi vam persiraju, čak i klijenti. Mislim, prvi dan ste mi rekla da ako vam ne persiram biće posledica.“

Silvija je ustala iz stolice i napravila nekoliko koraka bliže Marku. Duboko je udahnula i osetila miris Markovog slatkog parfema. Glas joj se spustio i tiho je rekla: „Sedi Marko.“ Marko nije imao pojma šta se dešava. Osećao se zabrinuto, zbunjeno.. nikada ranije nije video šeficu da se ovako ponaša u šest meseci koliko je radio za nju. Seo je, a ona umesto da se vrati u stolicu, naslonila se na sto i prekrstila ruke ispod grudi.

„Slušaj Marko, nisi u nevolji. Samo sam htela da dođeš i da malo… pričamo. Htela sam da se izvinim za ono ranije. Nisam trebala tako da se ponašam prema tebi. Mislim da sam bila malo… gruba. Stvarno mi je žao i, kao svaka dobra osoba, želela sam… da ti se iskupim.“

Marko je počeo da se smiruje, ioako je i dalje bio veoma zbunjen. „Hm. Nisam ovo očekivao. Cenim to gospođo… mislim… Silvija.“

„Naravno“, odgovorila je i odmaknula se od stola. Prišla je i nagnula se ka Marku sa licem udaljenim samo nekoliko centimetara od njegovog. Čvrsto je stavila ruke na naslone njegove stolice, pod takvim uglom da je mogao duboko da zaviri u njen dekolte. Šefica ga je pogledala duboko u oči i požudno počela da otkopčava košulju.

„Bio si tako dobar mali dečak… tako poslušan.. radiš tako sjajan posao. Prema dobrim kolegama se treba veoma lepo ophoditi, zar ne?“ Markov otkucaj srca je ponovo počeo da se povećava, ali ovaj put ne zbog besa. Nije mogao da veruje šta se dešava. I dalje je bio uplašen. Osećao je strepnju i neprijatnost. Marko je mucao i mrmljao u svojoj seksualnoj i emocionalnoj zbunjenosti. „Silvija… slušaj, ovaj, ja… mislim da ne bi trebalo…“

„Šššššš…“ – ona je stavila prst na njegova usta, utišavajući ga. „Ja sam tvoja šefica, a ti radiš ono što ti ja kažem. Jel ti je to jasno?“

Osećao se obaveznim da posluša i znao je da nema mnogo izbora. U ovom trenutku nije znao kako bi mogao da se odupre njenom napadu. „Svuci te slatke tamnepantalone. Odmah Markiša..“, zapovedila je.

Počeo je polako da otkopčava i svlači pantalone. „To je dobar dečko. Daj da vidimo šta imaš tu ispod.“ – njena usta su počela da se otvaraju, srce joj je ubrzalo od ovog novootkrivenog, prljavog uzbuđenja. Oslobodio je penis koji nije bio u erekciji. Tada je uhvatila Marka za potiljak, čvrsto ga povukavši za kosu. Sa ogromnim osmehom na licu od uzbuđenja što je on poslušao svaku njenu želju, šaputala mu je na uho: „Moraćeš da se uzbudiš… opustiš… veliki dečače. Zar je ovo tvoje hvala?!“

Marko je bio smrznut. Osećaj da ona dominira njime; tako ranjiv sa donjim vešom i pantalonama na podu. Bio je opčinjen njenom lepotom i gorućom požudom da ga ima. Njegovi strahovi i anksioznost počeli su da se pretvaraju u seksualnu strast, što se ogledalo u iznenadnom životu koji je uleteo u njegov kurac.

Njen oči su se spustile nadole i usledio je osmeh. Ruku je premestila sa kose na njegov sada uspravljeni penis. Oblizala je usne i polako zaronila glavom, ispunivši svoja usta tvrdom kurčinom. Marko je zastenjao i zatvorio oči. „Oh… O moj Bože…“

Jako i snažno je sisala, gore-dole, primala je kurac sve dublje niz grlo. Marko nije znao da li sme da je uhvati za kosu, da pomera kukove.. samo je sedeo i dozvolio joj da mu radi sve što želi. Nije mogao da veruje koliko je njegova stroga kučka od šefice dobra u pušenju kurca. Bilo je to najbolje pušenje koje je ikada dobio.

Što se tiče nje – želela ga je u sebi. Želela je da ispuni svoje potrebe. Pustila je njegov kurac natopljen pljuvačkom i počela brzo da skida odeću. Marko je širom otvorenih očiju gledao, strpljivo čekajući sledeću komandu. „Ostani tu jebeno i ne mrdaj“, rekla je.

Marko je ostao potpuno miran sve dok Silvija nije završila skidanje odeće, otkrivajući svoje prelepe, glatke noge i još privlačniju pičku. Sa svojim grudnjakom još uvek na sebi, krenula je da mu sedne u krilo. „Ostani miran.. ja ću TEBE jahati. Koristiću taj kurac onako kako JA želim, čuješ li me?“ rekla je agresivno. „Iskoristiću taj kurac dok ne svršim, a ti ćeš držati jebeni jezik za zubima.“

Marko, sa telom koje se lagano treslo od ekstaze, je pokazao glavom „Da“ zatvorenih usta. Silvija je polako sela na njegov kurac, jednom rukom ga uvodeći u sebe. Dok je klizila dole, ispustila je oštar jauk. Nije tražila pauzu već je počela odmah da poskakuje gore-dole po njemu, osećajući zadovoljstvo svakog udarca, slušajući buku njihovih tela kako se sudaraju u seksualnoj strasti.

Bilo joj je neverovatno. Mesecima je čekala da se ovako nešto desi. Usporila je ritam i stavila ruke oko Markovog vrata. „Na posao Marko! Počni da me jebeš, jebi me jako! Od pozadi! Odmah!“

Marko je bio potpuno opčinjen. Znao je da će to biti sadržaj njegovih narednih sanjarenja. Podigao se, nagnuo je nad sto i počeo žestoko da je jebe s guza. Bio je kao životinja, urlikao je i svom snagom razvaljivao njenu pičku! Njegov kurac je svake sekunde ulazio sve jače i brže.

„Da, o da, o DA! Samo tako! Samo tako! Ne staj! Jače Marko, jače!“ – nakon par sekundi stegla je njegov kurac i počela glasno da svršava.

Taj osećaj stegnutosti unervozila je Marka. Bio je tako blizu: „Silvija… ja ću…“

Usledio je novi šok! Stroga, autoritativna, prgava i arogantna šefica koja ga je ponižavala od prvog dana – kleknula je i rekla: „Svrši mi na lice. Svrši odmah!“

Svršio je tako intenzivno da je mogao da oseti kako mu kroz celo telo struji ogroman orgazam. Većina njegove sperme završila je na njenom licu, ali je deo odleteo i na radni sto. Ona je širom otvorila usta i veći deo semena progutala.

„To je dobar dečko. Ukusan poslušan dečko.“

Marko se spustio u stolicu i počeo da dolazi do daha. Silvija je ustala, počela da se oblači. Zgrabila je maramicu i obrisala ostatak sperme sa lica, uz mali osmeh koji je jasno pokazivao da je zadovoljna.

„Hajde, obuci se. Saberi se. Ideš kući ranije. Uradio si sjajan posao danas.“

Marko se, dok je još pokušavao da zadrži prisebnost, teturao i pokušavao da ponovo obuče svoju odeću. Silvija je samo stajala i gledala, sa rukama na bokovima. Dok se Marko približavao vratima, rekao je: „Vidimo se sutra.“

„Markiša… ne moram da napominjem da ovo ostaje između tebe i mene. I… pokušaj sledeći put da ne napraviš takav nered,“ – pokazala je na kapljicu sperme koja je stajala na samolepljivoj ceduljici.

KRAJ!