Znam da mnoga braća i sestre nemaju sjajan odnos, ali u mom životu, moja sestra mi je uvek bila sve. Mada nije počelo sjajno, jer moj dolazak na ovaj svet bio je neočekivan, neželjen i u lošem trenutku. Za moje roditelje je život bio organizovana serija životnih i karijernih događaja, uvek sa pogledom ka vrhuncu njihovih zasebnih profesija. Mora se reći da su postigli sve svoje ciljeve i ostvarili luksuz za koji su oboje naporno radili.

Otac je, još kao dete voleo novac i bio je spreman da naporno radi da bi ga stekao. Radio je čak i uporedo sa studiranjem. Ali nikada nije dozvolio da mu posao ometa studije, pa je diplomirao u roku i ušao u svet finansija. Prošao je svoj put kroz prave korporativne ajkule i naučio kako da funkcioniše u sistemu.

Njegove vrhunske veštine je primetilo više rukovodstvo. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je počeo da se penje uz sam vrh. Otac je upoznao moju majku na faksu kada su oboje bili na prvoj godini studiranja. I ona je brzo prolazila kroz studije na sličan način kao i otac, a njen vannastavni posao bio je u domu za stare.

Bila je marljiva u svojim obavezama, šta god da je radila. Oni su prepoznali istu ambiciju jedno u drugom i brzo su se sprijateljili. Odlučili su da dele stan jer je trenutni smeštaj za oboje bio previše bučan, uvek žurke i dernjave kolega studenata koji su ometali učenje. Godine su odmicale, prijateljstvo je preraslo u ljubav i streast. Sa mastilom na njihovim diplomama još uvek vlažnim, imali su tiho venčanje kome su prisustvovali samo roditelji i bliska porodica.

Oboje su od samog početka planirali život i karijeru. Majčina ambicija je bila da bude vrhunski korporativni advokat. Njena diploma bila je prolaz u najnižim ešalonima pravne hijerarhije. Ali, kao i njen muž, nije prošlo mnogo vremena pre nego što je počela da se penje ka uspehu. Oba moja roditelja su imala snažan osećaj građanske dužnosti i smatrali su da je neophodno da stvore porodicu.

Jelena – moja sestra.

Između njih su se vodile duge rasprave tokom kojih je odlučeno da će imati dvoje dece. Cilj je bio da majka uzme pauzu od karijere kako bi ih podigla do školskog uzrasta. Hteli su da izbegnu probleme koje kasne trudnoće mogu doneti, ali je majka morala da sačeka da se učvrsti u svom poslu.

Po njihovom pažljivo dogovorenom rasporedu, moja majka je sa 35 godina rodila ćerku koju su nazvali Jelena. A nekih godinu dana kasnije i Petra. Otac je nastavio sa poslom, ali je uvek imao vremena za svoju decu. Majka se verno držala svog zadatka da ih vaspitava do školskog uzrasta. Čim su oboje krenuli u školu, majka je angažovala ženu koja je održavala kuću čistom, kuvala večeru i bila kod kuće za decu.

Ne mogu da zamislim da je moja majka nemarna po pitanju kontracepcije, možda je mislila da je u menopauzi. Ali kada je imala 51 godinu, majka je iznenada zatrudnela i odbila je i da razmišlja o abortusu. Ta beba bio sam ja, i bio sam neprijatnost za oboje, pa je majka odlučila da ne dozvoli da joj se mešam u život.

Radila je tokom trudnoće i čak se vozila na posao kada su joj počele kontrakcije. Okrenula se i odvezla do bolnice, usput je telefonirala ocu. U roku od mesec dana od rođenja moja majka se vratila na posao. Tako da je moja sestra Jelena postala moja “surogat“ majka. Jelena je takođe bila vredna učenica i, iako joj je nedostajala nemilosrdnost naših roditelja, imala je sopstvene ambicije u karijeri.

Nastavila je sa tim i kroz fakultet i dalje do zaposlenja. Sve ovo vreme me je volela kao da sam njeno dete. Nema sumnje da sam od Jelene dobio više roditeljske ljubavi nego od oba roditelja zajedno. Ne, ovo nije srceparajuća priča o strašnom detinjstvu sa monstruoznim roditeljima; Ja samo iznosim stvari kakve su bile.

Materijalno smo bili obezbeđeni.

Novac, naravno, nikada nije bio problem. Jelena je dobila velikodušnu naknadu od naših roditelja kada su se preselili u bolju kuću u boljem okrugu. Jelena je imala izbor da ja i ona (naš brat Petar se preselio u Nemačku gde je izgradio sopstveni život) odemo sa njima u njihovu novu kuću ili da ostanemo gde smo bili. B

Sa osam godina nisam imao pravo glasa, ali mislim da je Jelena odabrala bolju opciju da ostanemo. Otac se odmah pobrinuo da nikada nema finansijskih problema. Za velike praznike bi se cela familija okupila kod njih – čak je i Petar dolazio sa ljupkom Nemicom. Takođe, svake godine naši roditelji, Jelena i ja odlazimo zajedno na odmor mesec dana.

Jedne godine je to bilo luksuzno odmaralište na Karibima, druge godine krstarenje oko Južne Afrike, nekada safari i tako. Pretpostavljam da je to vrsta odmora o kojoj većina dece može samo da sanja. Moja sestra bi nosila predivne modne bikinije, i imala je šta da pokaže. Prelepa brineta divne građe sa oblinama koje je očigledno nasledila od majke.

Ne samo kupaći kostim, svaka vrsta odeće na njoj je stajala kao salivena. Nije se oblačila provokativno ali je volela da pokaže deo svoje gole kože. Uvek umerno i profesionalno našminkana, uvek u trendu i sa osmehom na licu. Iako 16god starija od mene, divio sam se njenoj mladolikosti i načinom na koji je sijala.

Kao što ste verovatno mogli da zamislite, moji rođendanski i novogodišnji pokloni su bili raskošni. Tako da sam uvek imao najnovije igračke, a kasnije i konzole i kompjutere. Sve u svemu, imao sam prilično dobro detinjstvo u tom smislu. Roditelji su mi obezbedili da steknem najbolje obrazovanje. Ali Jelena mi je nudila tu preko potrebnu ljubav. Bila je moja prava majka.

Kada sam završio fakultet, obratio sam se ocu sa predlogom. Tokom mog studiranja razvio sam interesovanje za peciva. Da, čudno zvuči ali ima nešto u tome što me je oduševljavalo. Hlebovi, kolači, bilo šta, voleo sam kuhinju. Postoji nešto tako prizemno prirodno u ručnom mešanju testa. U tom trenutku sanjate svoje snove i pustite svoje misli da odlutaju kuda hoće.

Fascinirao me je i svet poslastičarstva, svih tih ljupkih kreacija. Dakle, moji vikendi na faksu nisu bili ispunjeni kafanama i žurkama. Ne, pohađao sam časove i kurseve kuvanja i pečenja. Dogovorio sam se sa lokalnom pekarom da me prime na posao vikendom i naučio sam praktičnu stranu tog sveta. U svakom slučaju, da se vratimo na moj predlog.

Sastavio sam biznis plan da otvorim pekaru i poslastičarnicu u kojoj bi se sve radilo ručno i domaće. Moja ideja je bila da cela poslastičarnica bude otvorena za javnost. Kupci bi mogli da sede u malom kafiću i posmatraju mene i druge pekare kako radimo. Zaposlio bih profesionalnog pekara da vodi poslove sa hlebom i pitama i nekoga ko bi služio na pultu.

Ostali smo ja i moja sestra.

Moje poslovne prognoze su, mislio sam, bile realne. Ali bio je potreban kapital. Otac je odvojio vreme čitajući planove i prateću dokumentaciju, sve dok nije podigao pogled prema meni. „Mogu li da zadržim ovo nekoliko dana?“ upitao je. Nisam bio iznenađen; Znao sam da će naterati svoje osoblje da prođe kroz sve, ali sam bio uveren da je to dobar plan.

Nasmejao sam mu se. „Naravno, tata. Uzmi sebi vremena koliko hoćeš.“

„Možemo li se naći na ručku u petak?“

„Naravno. Gde i kada?“

„Imperial u pola dva?“

Kada smo se tog petka našli, otac se izvinio iako je kasnio samo četiri minuta, takav je. Nije hteo da priča o poslu dok smo jeli. Ali kad smo se opuštali uz kafu, izvadio je svoj primerak mojih planova. „Ovo je pravi naučni rad Marko. Možda treba malo poliranja tu i tamo, ali izgleda da je izvodljivo.“

Zatim je nastavio da obrazlaže. „Hajde da pričamo o novcu. Koliko imaš i koliko od toga si spreman da uložiš u svoj posao?“

„Imam petnaest u banci. Mogu da uložim deset.“

„Da, to je prilično malo. Ovako ćemo, tvoja majka, Jelena i ja smo juče imali mali sastanak. Svi želimo da uložimo. Kako ti to zvuči? Ti imaš 28 odsto akcija, mi tri partnera imaćemo svaki po 24 odsto. Majka će sve rešiti oko dokumentacije.“ Dogovor je bio postignut!

Voleo bih da kažem da je moja pekara odmah bila uspešna: nije. Ali u roku od nekoliko meseci, već sam pokazivao mali poslovni profit i izgradio telo redovnih kupaca. Neki od njih su voleli da me gledaju kako radim i da ćaskaju sa mnom: fini ljudi koji šire vest. U roku od šest meseci, imali smo toliko posla da sam morao da zaposlim još osoblja.

Tako dolazimo do Sanje. Ona je bila samohrana majka sa dva dečaka u školi, tako da je radila od 10:00 do 15:00. To mi je savršeno odgovaralo jer je pokrivala ključan period. Do kraja prve godine imao sam uspešan posao iako sam radio od 5:00 ujutro dok nisam zatvorio vrata u 18:00.

Jelena je bila velika podrška kod kuće. Iako je radila puno radno vreme, uvek je bio spreman obrok za mene nakon posla. Stalno bi dolazila u pekaru u vreme ručka i brzo se sprijateljila sa Sanjom. Kada sam se jedne večeri vratio kući, dočekalo me je veliko iznenađenje. Zatekao sam sestru Jelenu i Sanju kako zajedno uživaju u kafi u dnevnoj sobi.

Video sam osmehe i neke čudne dodire. Nakon što smo jeli, nestali su u Jeleninoj spavaćoj sobi. Ja sam imao čudan osećaj i kada sam čuo prigušene zvukove morao sam da proverim o čemu se radi. Nije bilo sumnje da su dve žene vodile strastvenu ljubav te večeri u Jeleninoj sobi. Jelena nije imala redovne momke iako bi povremeno dovela muškarca u krevet. Ali nisam znao da je biseksualka i priznajem da sam neko vreme stajao pred njenim vratima i slušao slatke zvukove.

KRAJ 1. Dela

Kliknite OVDE za Drugi Deo!