Stoperka

Vraćao sam se sa dosadnog predavanja na koje su me poslali po kazni, ali sam imao pozitivne misli… em sam proveo dva dana na Zlatiboru, em imam pravo na dnevnice. Vijugavi široki put ka Užicu, muzika i osveženje, pružio mi je priliku da uživam u predelima, ne razmišljajući previše o poslu. Prolećni dan pun živahnog sunca i nekako se brige i obaveze stisnu i izgledaju manji i nevažni.

Negde na pola puta do Užica, na jednom proširenju, stajala je plavuša sa kačketom širokog oboda sa rancem na leđima stopirajući. Obično ne stajem stoperima, ali vitke noge i njena mladost mi kao po komandi saviše ruke da stanem. Zaustavih se odmah do nje i otvorih prozor sa suvozačeve strane. Oprezno se nagnula i obazrivo reče.

– Dobar dan, gde idete?

– Ja za Kragujevac. dokle ideš?

– Super, ja ću do Jagodine, ako može sa vama do Kragujevca, odatle ću lako.

– Naravno, upadaj.

Malena baci ranac na zadnje sedište i sede do mene.

– Ja sam Dunja.

– Ja sam Vlada, drago mi je.

– I meni.

Nije imala više od 20 godina. Krupnih očiju na uskom pravilnom licu, čiste zategnute kože, ali ipak, ništa se nije moglo meriti sa njenim usnama. Pune, vlažne, sklopljene nad niskom pravilnih zuba, neobično crvene, iako nije nosila ni trunku ruža, niti šminke uopšte. Malena se sasvim opusti nakon par kilometara lagane vožnje, svuče patike i podiže noge na sedište dok je kuckala poruku na mobilnom nekome.

– Ti si iz Jagodine?

Upitah.

– Ne, Nova Varoš, idem u Jagodinu kod dečka.

– O, super. Pomislio sam da bežiš od kuće kad sa rancem stopiraš.

– Navika, uštedim tako.

– Pa kako dečko da te očekuje… a nikad se ne zna ni na koga ćeš da naletiš.

– Iskustvo, odmah mogu da procenim šta se krije iza nasmejanog vozača. A dečko… hmmm, pa mislim da će ovo biti kraj, postao je dosadan, Suviše mekan za mene, klinac.

– Tvoje godište?

– Aha.

– Pa dobro, pomislih da nije neki tinejdžer sredjnoškolac.

– Kao da jeste. Nema u njemu           ni iskustva ni ambicije. Nekako je usporen. Lepotan i dobar, ali sem toga slabo šta drugo.

Promeškolji se, skinu tanki džemper, ostajući samo u majici sa bretelama u kojima su teške, krupne grudi stegnute u uski grudnjak zatezale nežnu tkaninu.

– Mogu li ovako? Vruće mi je, ako ti ne smeta?

– Smeta? Šta ti je, slobodno se raskomoti.

– Hvala. Reci mi, jesi li oženjen?

– Ne nisam, zapravo, bio sam, ne više.

– Žao mi je.

– Nemoj da ti bude, bolje je ovako. Nisam joj odgovarao, smo bi bilo mučenje da smo nastavili dalje.

– Imaš li klince?

– Ne hvala Bogu. Ne sa onakvom ženom, bila bi užasna mama.

– Kažem da je glupa. Suviše si zgodan da bih te pustila tek tako.

Njene reči mi izmamiše osmeh.

– Ja sam samo jedan matorac, gotovo duplo stariji od tebe.

– Rekoh da ne volim klince, moju generaciju.

– Blago onom matorcu koji te bude zainteresovao.

Nasmeja se iskreno, dok su joj malene rupice u obrazima lice pravili izazovnijim. Imala je prijatan glas, donekle dubok za devojku njenih godina. Uživao sam u njenoj priči, sa svim detinjastim pojedinostima i nadanjima. Već smo prolazili Ovčarskom klisurom, po gotovo avetinjski praznom putu, u nekoj mirnoj vožnji, kada malena povika…

– Hej, stani ovde…

Instinktivno skrenuh na veliko proširenje na kome nije bilo nikoga.

– Ovde uvek stanem, voda sa ove česme je savršena za osveženje. Izađosmo dok je skakućući nespretno pokušavala da navuče jednu patiku.  Umivala se dok sam ja pratio svaki njen pokret. Utegnuto dugonogo stvorenje u farmericama koje su savršeno isticale tu predivnu guzu. Pljusnu se po licu hladnom vodom i uze gutljaj iz šake.

– Mmmm, kako prija…

Priđe mi i pade u zagrljaj ljubeći me.

– Izvini…

Reče, vragolasto me gledajući tim krupnim očima, čije je trepavice voda slepila u jedno, dajući joj taj Bambi pogled. Nisam joj odgovorio, samo sam je uzeo za ruku i vratio u auto. Lagano sam je smestio na zadnje sedište, prebacujući teški ranac napred.

– Ha, ha, ha, kako ćeš da voziš sa zadnjeg sedišta?

Smejala se povlačeći me na sebe.

– A šta ako nas neko vidi?

– Ima šta i da vidi…

Podigoh joj majicu i ne otkopčavajući brus, podigoh ga da joj jedna dojka skliznu napolje. Grickao sam joj tvrde ukrućene bradavice dok je malena stenjala i svojski se upilala da mi otkopča kaiš sa pantalona. Svukoh je brzo, gotovo grubo dok se nameštala što je udobnije mogla.

– Hajde, svuci se…

Nije trebala da mi govori dva puta. Već sledećeg trena bio sam na njoj…

– Kako si samo dlakav, životinjo…

Dobacivala je kroz osmeh čupajući mi dlačice sa grudi. Zadigoh joj nogu i prebacih preko naslona prednjih sedišta, dok sam drugu prebacio preko svog ramena, sasvim je otvarajući. Ispod čvrstog ravnog stomaka prostirala se uredno potkresana šumica sa ružičastim mokrim rezom, koji je otvarala prstima puštajući me da kliznem unutra. Izmamio sam joj glasan uzvik i probudio zver koja se bacakala i vrištala, dodajući i neke nerazgovetne reči. Davala se majstorski, pomerajući zadnjicu u ritmu da sam je savršeno osećao. Doveo sam je brzo do kraja… privukla me je dublje u sebe dok me je grizla za rame, stenjući. Nisam ni ja zaostajao… ubrzo sam prosipao seme po njenom glatkom stomaku, dok mi je cedila poslednje kapi rukom.

– Izgleda da si ti taj matorac koji me je zainteresovao.

Govorila je dok me je ljubila.

– Imaš li maramicu, svu si me ulepio.

Obrisah je krajem svoje majice koju zavrljačih negde na pod auta. Malena se meškoljila i nameštala kao da će da spava tu na zadnjem sedištu.

– Imaš li cigaretu?

– Žao mi je, ne pušim.

-Šteta, sad bi mi baš legla.

– Hajde, oblači se…

– Neću, mrzi me.

Okrenu se na bok i pokaza teatralno da nastavim da vozim.

– Ideš li u Jagodinu ili ćeš ipak da staneš u Kragujevcu?

– Hmmm, vodiš me ne večeru negde?

– Naravno…

Podignu se, dohvati mobilni iz farmerica i okrenu broj sa brzog biranja…

– Halo, Dejane, izvini, neću moći da dođem. Ma ne, sve je u redu, sasvim u redu, jednostavno sam se predomislila. Javiću ti se… jednom… možda…

Govorila je dok je već spuštala telefon i divljački nasrnula na mene ljubeći me.

                                                                                              CRTAČ