Zavalila se u toplu travu, ispruživši ruke iznad glave. Njeno telo se izdužilo na tlu pre nego što je savila noge i zamahnula ih na jednu stranu, izvijajući kičmu kao gipka zmija. Prvo na jednu, pa drugu stranu. Oči su joj bile čvrsto zatvorene od jačine julskog sunca. Uz zadovoljno stenjanje, stopila se sa tlom, sklopivši ruke iza glave i ostavivši noge lagano raširene.

Nije me ni jednom pogledala, ali sam instinktivno znala, uprkos nedostatku iskustva, da je ovaj prikaz namenjen meni. Milena je bila starija od mene dve godine i nismo bile u srodstvu ali se može reći da smo neka vrsta rođaka. Barem smo tako tretirale jedna drugu. Živela je u blizini, tako da smo pohađale iste škole i viđale se na svakom porodičnom okupljanju.

Ugledala sam se na nju toko godina. Delovala je tako kul i tako divlja i nesputana, dok sam ja uvek bila plašljiva, zatvorena i oprezna. Moj najbolji prijatelji me opisuju kao stidljivu i pretpostavljam da je to tačno, ali sam o sebi uvek mislila više kao o posmatraču. Kada bi moji prijatelji izašli na žurku, uvek sam išla sa njima i lepo sam se zabavljala gledajući ih kako se ponašaju ludo.

Nisam samo sedela u uglu stidljiva. Barem nisam tako videla sebe. Ali Milena je imala posebnu vrstu samopouzdanja. Imala je buntovničku oštrinu, koja je bila podržana njenom inteligencijom i sposobnošću. Dolazila bi kući sa tetovažom ili nekom divljom novom frizurom i nikada nije morala da brine šta drugi misle jer je imala najbolje ocene i bila je čak uspešna i u hokeju na travi.

Svi su je obožavali; njeni nastavnici, profesori, drugovi iz razreda, šef u piceriji u kojoj je radila. Kad god bi uradila nešto ludo, svi bismo samo odmahnuli glavama i rekli, „Pa, to je Milena.“ Činilo se kao da može sve i ja sam često maštala da jednog dana budem kao ona. A onda je otišla na studije. Bila je primljena na lokalni fakultet, ali to je bilo previše obično za Milenu.

Umesto toga, otišla je u neku školu u Francuskoj i prve dve godine nije često svraćala kući. Umesto toga, lutala je po celom svetu. Njena insta stranica bi utihnula nedeljama, a onda bi se pojavile fotografije na kojima jaše kamilu ili se izležava na nekoj egzotičnoj plaži. Sa druge strane, ovde u našem gradu, život nam je svima postao dosadan nakon što je ona otišla. Kao da je ponela pozitivni duh sa sobom kada je otišla.

Ležala bih budna noću i zamišljala kako bi bilo biti sa njom, živeti kao ona. A onda sam i ja maturirala. To je trebala da bude moja najbolja godina u životu. Bar su mi tako odrasli stalno govorili. Ali to jednostavno nije ispunilo očekivanja. Moj partner na maturskoj bio je dovoljno fin momak, i bio je savršen džentlmen, ali nismo se baš dobro poznavali. Išli smo zajedno da prosto ne bi išli sami.

Videlo se da među nama nema varnice, pa smo veče proveli uglavnom izbegavajući se. Tako je obično bilo sa mnom i momcima. Kao svaka tinejdžerka i ja sam se ložila na poznate ličnosti i stvarala seksi fantazije o njima. Ali onda bih videla momke koje sam poznavala u stvarnom životu i nisam osetila ništa. Kao da me je privukla romantična ideja, ali ne i pravi ljudi. Ubeđivala bih sebe da sam previše zauzeta i pod stresom da bih se bavila nečim neozbiljnim poput dečka.

Rezultat na prijemnom nije bio tako visok koliko sam želela i, kao rezultat toga, primljena sam na fakultet koji baš i nisam želela. Počela sam da gubim kontakt sa prijateljima već i pre nego što smo završili srednju školu, i postajala sam sve povučenija i usamljenija. Mislim da su se moji roditelji osećali loše zbog toga i davali mi svu podršku.

**

Jednog lepog letnjeg dana, najavili su da ćemo ići na veliko kampovanje i da imaju posebno iznenađenje za mene. Nisam imala srca da im kažem da sam prerasla kampovanje. Ali stavila sam svoje najbolje lice i prihvatila da idem sa njima. Nisam želela da misle da sam nezahvalna.

Ispostavilo se da je „kampovanje“ bilo u ekskluzivnom odmaralištu u planinama. Naši „šatori“ su bile fantastične privatne kolibice i imali smo pogled na kristalno čisto planinsko jezero. Bilo je prelepo i veoma luksuzno, osim jednog detalja: nije bilo interneta, čak je i signal telefona bio očajan. Nisam imala izbora osim da zaista uživam u prirodi.

Trećeg dana je došlo i iznenađenje. Dobar deo familije je stigao, a Milena je bila sa njima! Nisam je videla dve godine i zamalo sam zaplakala kada je neočekivano uletela u moju kolibu, bacila torbu na krevet i vrisnula: „Žurka može da počne!“

Uletela sam u njen zagrljaj i snažno je zagrlila. Imala sam hiljadu pitanja za nju i želela sam da vidim sve slike i čujem svaki detalj svakog dela njenog života. Naredna dva dana pratila sam je unaokolo kao malo nestrpljivo štene, držeći se svake njene reči i obožavajući je na svaki način. Ostajale bismo budne do sitnih sati, samo pričajući i smejući se, pijući votku koju je prokrijumčarila i glupirale se.

„Vreli momci? Zgodne devojke? Sestro, sve sam ih probala i da ti kažem – jebeno su ukusni!“

Nisam čak ni bila šokirana, naravno da sam znala da će Milena probati sve. Bila je luda i lepa i mogla je da bira koga god je poželela. Gde god da je išla, ljudi su želeli da budu blizu nje ili još bolje – sa njom. Dok mi je pričala priče o divljim noćima u evropskim plesnim klubovima, shvatila sam da sam postala ljubomorna. Želela sam da JA budem blizu nje i da budem SA njom, a drugi ljudi su je imali umesto mene.

Nikada ranije nisam razmišljala o seksu sa devojkama. Moja prijateljica i ja smo se poljubile na žurci jednom i nije bilo loše. Ali nisam osećala nikakvu privlačnost prema njoj i nije mi bilo nimalo seksi. Volela sam momke, a ne devojke. Međutim… sa Milenom je bilo drugačije. Trebalo mi je mnogo vremena da to shvatim. Zapravo, shvatala sam ja to, ali nisam htela sebi da priznam.

Tog jutra, na oštroj, jasnoj svetlosti jutra, osećala sam se kao idiot. Bilo me je sramota. Srećom, Milena je ustala pre mene i negde otišla. Pokupila sam se i ja i odlučila da se otuširam toplom vodom. Pokušavala sam da se fokusiram, smirim, priberem. „Neću danas biti šašavo malo štene oko Milene. Imam jebenih devetnaest godina! Odrasla sam osoba. Milena je kul i lepa, ali i ja sam kul! Možda nisam lepa kao ona, ali moje grudi su veće! Ne, danas ću se ponašati sasvim normalno.“

Dok sam sebi u tuš kabini podizala samopouzdanje i bila sam spremna da se suočim sa svetom, isključila sam vodu kada su se vrata kupatila otvorila! Milena je ušla unutra. Kroz staklena vrata samo sam mogla da razaznam njen oblik dok je skidala odeću i vezala kosu u punđu. Bez pitanja je otvorila staklena vrata i ušla pod tuš.

„Pusti vodu draga i dodaj mi šampon.“ Rekla je potpuno nonšalantno a ja sam stajala tamo – zapanjena! Svo moje samopouzdanje je izletelo kroz prozor. Njeno nago telo bilo je preplanulo i bez grama sala, a opet je imala predobre izražene obline. Bilo joj je savršeno udobno u svojoj koži i ponašala se kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Prošla je pored mene, zgrabila šampon i počela da se pere.

„Pronašla sam savršeno mesto. Šetala sam i otkrila da, ako odemo na suprotnu stranu jezera, možemo se popeti na vrh tog brdašca. Nema nikoga okolo a tamo je najlepši pogled na jezero i dolinu! Moram ti to pokazati.“ Njena pička bila je skroz obrijana i ona je bez problema prolazila prstima kroz nu, razdvajajući uske usnice.

Tada se okrenula i ja sam zadrhtala dok sam haotično rukama skrivala svoje intimne delove tela. Njeno dupe je bilo savršeno oblo, koža glatka, guzovi čvrsto spojeni ali kada god bi se malo nagnula njen uski šupak bi me stidljivo pozdravio. Sreća da je voda tekla po meni jer mi je pička vlažila ubrzano.

Potom se okrenula i pogledala me. „Vidi malu… Imaš profi telo, uhhh šta bih dala da imam takve sise. Trebalo bi da koristiš to u svoju prednost!“ Pružila je ruku i opipala mi grudi. „Njami.“ Uz to, naglo je isključila vodu i izašla iz tuša, zgrabivši me i za dupe u razigranom maniru. Lice mi je postalo crveno!

Tokom ručka sam bila još crvenija! Milena je zaigrano flertovala sa mnom, zadirkivala me je dodirujući stopalom moju nogu ispod stola i osmehujući mi se. Zašto mi je to radila? Mislim, to je bio deo njene ličnosti… ali posle tuširanja drugačije sam gledala na to. Naši roditelji su ostali nesvesni svega i vodili su razgovor kao da nas nema.

Kraj 1. dela