Zajebana kurvinska posla

Moj upad u kafanu “Kod Pevca” nije izazvao neki preterani šok, sve dok za okupljeno društvo nisam naručio turu pića, onda još jednu, pa još jednu. Podsmešljivi pogled mojih drugova zagasnuo je kada sam sve te ture pića i platio. Komentare u fazonu “otkud ti lova, barabo? ” uspešno sam odignorisao. Gasiran, uživao sam u društvu crnokose, zgodne devojke koja se tu odnekud pojavila i pribila uz mene. Njena ruka na mojoj ruci, njena butina u farmerkama uz moju butinu.

Onako pijanom, kurac mi se dizao, a ona je ruku spustila ispod stola pravo na nabudženi šlic. Pipkala me i smeškala se kao anđeo. Pokupih je, opet pred zapanjenim pogledima mojih pajtosa, i odvedoh kući. Počeli smo još u taksiju.

Slatki, strasni poljupci nisu smetali taskisti, kratko ošišanom tipu koji je pre ličio na dilera lakih narkotika nego na šofera. Garavuša je neprestano pipkala moja jajca i nadignuti instrument ljubavi. Zapravo, mada sam se ja kao branio, uvukla je prste kroz otkopčani šlic i počela snažno da ga masira preko gaća. Kao da joj se žurilo.

Sklonio sam joj ruku. -”Hoću da mazim tvoju kitu”, šapnula mi je u uvo. Isteturasmo se iz taksija kako i priliči noćnim pticama koje su upravo izašle iz kafane, drapajući jedno drugo za polne organe. Nisam mogao da se otmem utisku da je moja tek stečena ljubimica pomalo razočarana kada je videla u kom delu grada živim.

Možda je očekivala neka brda i doline, šta ga znam. U liftu, čiji su zidovi bili nažvrljani opscenostima tipa “bi li ga sisala, mala? ” moja draga garavuša navali da potura svoje specijalnim brusom nadignute, kao kamen tvrde sisice u moje šake. Razmenjivali smo poljupce od kojih bi se led namah istopio, njen se mali jezičak nemirno šetao mojim usnama. Sisao sam ga žedno.

Iz lifta smo se isteturali jednako uspešno kao i iz taksija, pa pravo u moju zapuštenu jednoiposobnu jazbinu. Zaključao sam vrata, garava se osvrnula oko sebe i huknula. Možda je očekivala skup nameštaj, debele tepihe na kojima bi mogla da leži i diže noge čekajući da joj uđe, sa toplom vunom koja greje leđa i guzu. Možda je očekivala samo malo više nego što je pružao stari nameštaj koji sam nasledio još od babe, pohaban tepih na podu, zidovi sa sivim mestima u stalnom vapaju za krečenjem.

Valjda je očekivala previše. Oborio sam je na krevet. Ona jeknu kada joj zadigoh majicu i brus. Sise su bile dva mala, delimično oklembešena brega sala i mesa, sa majušnim, bledim bradavicama koje su me bockale u dlanove.

Jednu bradavicu gurenm u usta i posisam, a vidim da se mačkica trza ispod mene i cima bokovima. Odeća pada sa naših toplih tela, ona leže na krevet, širi noge. Njene su oči velike u polu tami, i sijaju pohotom. Spuštam joj se među pomalo mršave butine i ljubim maljavu picu; ona je tipičan predstavnik mlade, nadobudne generacije sa veštački isturenim sisicama, držanjem tela ravnih leđa (kao da je progutala motku) samo da bi te iste sise štrčale, debele šminke na licu i arogancije u ophođenju.

Zauzimamo neku vrstu poze 69. Moja usplamtela karina na njenom jeziku, među zubićima, duboko u grlu. Ona je sisa, pokazuje veštinu koja raduje. Dobro to radi.

Vidi se da je posisala mnogo kurčeva. Sa druge strane, meni se papanje njene smrdljavušice i ne dopada nešto previše. Mala mnogo vlaži, prosto me zapljuskuje plimom sokova koji penušaju i kloboču napolje iz otvora njene vagine. Osećam da mi je penis u njenim ustima prevruć i brzo ga vadim napolje.

A bilo mu je tako udobno. Ona diže noge i savija kolena. Uhvatim je za listove i razmičem. Ječi.

-”Molim te, sad me rasturi. ” Njen glas je drugačiji, pun molbe, potrebe da u sebe primi mužjaka, da se dokaže i pokaže sebi i ostalima kako je odrasla, sazrela, prava žena. Verovatno nema više od osamnaest, devetnaest godina. Uterujem joj ga.

Prilično tesna, ali dobro podmazana, ona je pravi slatkiš, najlepši izazov za debeli, iskusni kurac koji se zabija u porozno meso kao nož u pečenje. Zakuka i zamulja kukovima i guzom. Klečim između njenih nogu i zabijam se zamasima iz kukova. Unutra-napolje.

Kroz topli, vlažni, naceđeni kanal živih nerava i trzajućih mišića. U meni sve igra, poskakuje. Slast se poput ogromnog tereta oslobađa oslonca i slobodno pada, krši sve pred sobom. Osećam kako me obuzima i prži, kako vrije u venama, titra u mišićima, izaziva spazam srca i sreću duha.

Svršavam. Šikljam u tu tesnu, kao mengele stegnutu pičku zabadajući kolac do kraja, rasčerečujući topli otvor mekanog mesa. Hoću da joj kurcem razlomim čvrstu i oštru karlicu. Njene se noge stežu u omču oko mene i skoro da mi slomi kičmu.

Onda oboje klonemo, uzdahnemo. Ja je ljubim. Volim je. Izmigoljila se ispod mene, ustala i počela da skuplja svoju odeću.

Otišla je u kupatilo, ali se brzo vratila. Znam kakav je tamo svinjac, ali tako je to kad muškarac živi sam. Da sam znao da ću je dovesti kući, pospremio bih. -”Ti nisi parajlija”, zaključuje.

Gleda me praznim očima. Rastrežnjen, pribran nakon snošaja i orgazma, otkrivam snažno istaknutu notu negodovanja u njenom glasu. -”Ko? Ja? Kakav parajlija? Jedva sastavljam kraj sa krajem. ” -”Ali, u kafani si plaćao turu za turom pića”, primećuje razdraženo.

-”A, to te buni. Plašim se da si pogrešno ukapirala. Jutros sam prodao moju HITACHI muzičku liniju. Mesecima sam štedeo da je kupim, i pre dva meseca sam to i učinio, ali onda… shvatim da sam ostao švorc, i da se situacija neće ubrzo izmeniti.

Prodao sam je prvom ozbiljnom kupcu i rešio da iskoristim novac za provod. Jedini način da suzbijem sivilo života je da se barem jednom mesečno dobro naroljam u kafani. ” Ona me pogledala besno. -”Ništa od sponzorstva”, uzdahnula je.

-”Zar si to tražila? ” -”Jok, tražila sam tebe i tvoje kupatilo puno prljavih čarapa i gaća!” odogovorila je drsko. “Nema ništa džabe. Daj neku kintu za ovo noćas. ” Osetih mučninu.

Pronašao sam pantalone, novčanik. Od muzičke linije ostalo je samo 50DM. Poslednju novčanicu dajem kurvi. Ona je uzima sa gađenjem, savija, stavlja u nedra, među one brusom istaknute sise.

Neke stvari se nikada ne menjaju; lake su žene oduvek dekolteom zamenjivale novčanik. Odlazi, treska vratima. Moj osećaj mučnine raste. Sada je zima 1999.

godine u Beogradu. Nema se para, svi su nadrkani, puni besa, puni sebe i željni boljeg života. Ja sam samo jednao od gradskih izgubljenih duša i sve ovo me boli. No, bolje i kurva na đogatu nego uzaludno drkanje.

Okrećem se u krevetu na drugu stranu, posteljina miriše na snošaj koji je tek okončan. Čvrsto zatvaram oči i nadam se da ću sanjati nešto lepo