Za 24h ulazimo u Novu godinu. Zakucala 2015.,lupa na vrata…dere se…viče…baca petarde,a nema potrebe za tim,svi ćemo joj ionako otvoriti,bez pogovora.Izgleda da je malo popila.Ja je čekam,a znam da ne donosi nešto specijalno i ne verujem da su njeni pokloni,baš tako veliki,a ni ona nije baš nešto darežljiva…Pun joj je kurac,nas ljudi…Ipak,ne mogu da se baš i požalim.Njene prethodne prijateljice su mi donele mnogo toga dobrog u zadnje 2 godine,a one pre njih baš i nisu bile tako zlatne…Bilo je tu svašta,svakakvih nevolja,mulja,govana i zla,u vidu kakvih god sranja želiš…O svemu tome sam govorio i pisao mnogo puta do sada.U svojim pesmama i u svojim pričama,u svojoj knjizi…Razvod,selidbe,droga,zavisnost,problemi sa depresijom,sa okolinom,sa zakonom…Mnogo je tu mraka i crnila bilo,nisam znao šta me snašlo,gde bijem,nisam znao gde je levo,a gde desno…nisam čak znao ni gde je pravo…Znao sam samo za nazad i za jebeni rikverc.Znao sam samo za dole,za dno dna…
Ipak,preživeo sam i to.Zatvor,skinuo se sa teških opijata,vratio se domu,svojima i detetu,što je bilo najvažnije.Ta 2013.godina bila je jedna od boljih.Baš na početku te godine izašao sam iz Zabele,posle dve godine i osećao sam se zaista srećan što je tamnovanju došao kraj…Vratio sam se kući,nov,preporođen,zdrav i nasmejan…Počeo sam da živim normalnim životom,ali ne uspevajući baš uvek da rešavam probleme,ali sam uspevao da se nosim sa njima,što je bilo sasvim u redu…Nastavio sam da pišem,ali i da objavljujem,pa mi je u oktobru te godine izašla i prva zbirka kratkih priča i eseja,koju sam napisao u zatvoru…To me je podstaklo,to me je raspirilo poput litra Rubinovog “Vranca” i dalo snage da se svojski bacim na ono što najviše volim i želim da radim…a to je pisanje…A
2014. donela je u samom startu neke promocije i književne večeri u nekim gradovima…
Da, kao što rekoh, krenuću sa promocijom moje knjige. To je donela nova godina, koja je i te kako bila predivna i koja mi je pružila mnogo toga lepog, kako u vidu psihičkog i duševnog smirenja, tako i u vidu fizičkog zadovoljstva ali o tome nešto malo kasnije.
Do 2013. Život mi je bio na granici pakla ako već ne u samom paklu i malo toga lepog se dešavalo, tako da sam bio na dnu…odbačen…proteran…prognan…i skenjan od života.
Depresija od koje sam se lečio dva meseca,anskioznost,alkoholizam,skidanje sa heroina,izbacivanje iz kuće,selidba,doprineli su do toga da pokušam izvršiti samoubistvo.Popio sam punu bočicu rivotrila, ali smrt me tada nije htela.Nisam joj bio simpatičan ili nije bilo mesta u njenim crnim kočijama i ja sam preživeo.Nekoliko meseci kasnije, otišao sam u zatvor i to je bio poslenji krug pakla iz kog sam izašao čvršći,čistiji,stambeniji,sigurniji i jači. Vratio sam se spreman da se sa životom uhvatim u koštac.Borio sam se pesmama i pričama i tako sjebavao ludilo koje nije moglo da mi priđe.Ne! Ovog puta, ne!!! Izašao mi je ‘’Trenutak preobražaja’’ na sajmu knjiga u oktobru,2013. A već u januaru na Bogojavljanje, organizovano je predstavljanje knjige u mom rodnom gradu,u Kovinu.Bilo je to solidno veče.Sjajna promocija.Sjajni ljudi.Prle, Rićbe, Sima,Nino,Marija,čak i moja mati, neki profesori srednjih škola, ljubitelji književnosti koji nisu znali šta ih je snašlo.
Pričao sam o gudri, o cirkanju, o zatvoru,o pisanju, o knjigama…Pričao sam o životu i kako preživeti kada si u takvim govnima.Bio sam fasciniran.Bio sam brilijantan.Hipnotisao sam tu malu masu,te sićušne ljude, priklještio između haosa i života.Bio sam gospodar trenutka. Nakon promocije smo napravili mali tulum po gradu, moja ekipa i ja.Prle,Sima,Vučko…Bilo je tu vutre,vina, rakije i
piva.Bila je to sjajna i prokleto, jebeno dobra noć.Onda sam se vratio u Gradište i svom odvratnom pekarskom životu.Dosta sam glumeo pisca.Bilo je vreme da ponovo budem pekar.Ćutao sam i šljakao, iz noći u noć. Kao dresirana životinja.Bilo mi je svega dosta a i kurac pun.Znao sam cirkati vino i konjak i tako podnosio to ‘svega dosta’, a kurac sam praznio zato što sam svakodnevno masturbirao, a nekad i perverzno onanisao.Jebi ga! Dve godine i jače nisam video vaginu, mindžu, ribicu i došao sam do stanja bolesne poremećenosti koju sam uspešno skrivao.U međuvremenu, sprema se nova promocija, novo književno veče u gradu u kojem sam živeo.U malom i ružnom gradu, zvanom Veliko Gradište.Bila je to bedna, sićušna varoš, ali voleo sam je. Oko 22 godine života sam ostavio u njemu.Umirući.boreći se, opijajući se,stenjući,plakajući.Radeći kao konj sa mozgom magarca.
A onda je došla na red i ta promocija. Prvog marta 2014.Gospode Bože, kakav je to debakl bio, totalni fijasko!Promašen čovek među uspešnim ljudima.Profesori, doktori, filozofi,mrsomude,palamude,dokoni malkograđani,umišljeni pametnjakovići,sisači kurca, pizdolisci.Sve na jednom mestu a ja moram da im pričam o svojim govnima, svom prljavom vešu, zatvoru, heroinu, ja moram da hranim njihove prerasude, njihov ego,njihovu nadrkanost i uspešnost.Ne!Nisam to mogao.Nisam ja bio za tu vrstu publike, nisam ja taj književnik i nisam za vaš ukus, draga gospodo i gospođe drage…blokada! Nisam skoro ništa rekao.Loše izražavanje.Zbunjenost.Pogrdne reči.Čak sam i skratio predstavljanje knjige. Po meni, sve je otišlo u kurac krasni.Samo sam rekao: To je to, nema više!Hvala što ste došli… Dobio sam aplauz.Neko od starijih lokalnih pesnika-profesora mi je prišao i poljubio me. Tapšali me po ramenu, smeškali se, čestitali, pružali ruke.Ništa mi nije bilo jasno sem da ću se te noći ubiti ko zmaj od pića.Da ću se olešii, uvoštiti,preparirati,odseći od života i zdrave pameti.Malograđanštvina me je dotukla i sjebala i alkohol je bio način da zakopam tu muku, taj očaj, to licemerje,tu dvoličnost…taj seljački manipulizam.
Srećom, par sati ranije poneo sam 2litra domaće rakije od kruške i dok su jedan u biblioteci ljuštile zvanice, drugi litar sam štekovao za mene i moje prijatelje.
Da, znam da sve ovo što sada pišem nema veze sa Novom godinom, pogotovo što je ona prošla a mi smo kao narod, zagazili u nju, kao slepci sa starim i bušnim cipelama u bari. Ipak, dočekao sam je ekstra.Bila je to predivna noć dočeka, jedna od lepših u mom životu, koju sam dočekao kod moje devojke na gajbi, uz nju tako predivnu,tako slatku,tako voljenu i uz nekoliko njenih prijatelja,vino,klopu,muziku i smeh.I pošto ovu priču nastavljam da pričam,baš sad 6.januara,baš na moj rodjendan napominjem da se vraćam onoj noći, 1.marta 2014.,nakon promocije i kod druge flaše rakije gde moja sadašnja cura,moja voljena stupa na scenu mog života,moje priče i moje drame, kao svetlsot, kao spas,kao voda u pustinji,kao hrana siromašnima.I kao što rekoh, nakon promocije nekoliko mojih ljudi,druga flaša rakije i ja, završismo u klubu ‘’Jazz’’ kod Bojana.Skupilo se nas nekoliko sa pićem,nešto malo trave i gitarama.Čak sam u toj kafanici nastavio da prodajem knjige po bagatelnoj ceni uz sve posvete i lepe reči.Točilo se pivo,vino,moja rakija.Cirkalo se i pevalo,veselo,ludo i čudno.Onda smo jedan moj ortak ja izašli da spržimo buksnu i baš tada, u tom trenutku pojavila se ona sa jednim drugom.Ona, mala ćelava,bistrog i ludog pogleda,predivnih i čvrstih sisa sa koketnim osmehom na licu.Dok sam uvlačio dim,pogledi su nam se sreli i u tom trenutku nisam znao da li me je pukla gandža koju sam držao u rukama u vidu džointa ili njen pogled.Bio je to šamar sreće, ushićenja,radosti i momentalne zaljubljenosti.U romantičnim pesmama i pričama to se naziva ‘ljubav na prvi pogled’.Nisam u to verovao ali danas, posle 10 meseci zabavljanja sa njom, ja verujem,ja verujem, verujem.
II
Iako sam samo želeo da napišem neku vrstu novogodišnje priče, ja sam se malo zavozao i kao i uvek raspričao…Tu noć upoznam Palčicu, tako što sam posle sat vremena, krišom gledajući u nju,napokon prišao i ponudio rakiju.Ona je pila pivo, ali je prihvatila čašicu, zatim drugu, a mislim i treću.Za to vreme, ja sam pričao kao navijen, pijan i lud, o Tom Vejtsu, muzici, književnosti,Keruaku, Bukovskom i Bog će ga znati o čemu još. Noć se odužila i završila.Moji pajtaši su poginuli u borbi sa alkoholom i polako nestali. Ja sam se ojačan sa Palčicom još borio. Promenili smo lokal…fensi mesto, ali jedino koje je radilo i mi smo nastavili da pijemo. Onda smo se poljubili u toaletu i završili u mojoj pekari.Bacio sam je na sto, svukao farmerke,gaćice i zaronio u njeno međunožje.Nisam mogao da dignem mačora,ali sam jezikom i usnama radio svakakve stvari i sudeći po njenom stenjanju, mislim da su to bila čudesa.Onda sam ga umočio i pumpao,i pumpao, i pumpao i ništa…Pojeo me živi sram ali ona je shvatila da sam previše pijan.Jedva sam je otpratio na pola puta do njene kuće i sećam se da sam po povratku padao po ulici, pevao, vrištao i smejao.Bio sam pisac sa novom knjigom u rukama.Bio sam jebač koji je napokon upoznao ženu, posle nekoliko godina apstinencije.
A onda je nastupilo ludilo.Prvih četiri meseca našeg zabavljanja, ona je živela u Beogradu, tačnije u Zemunu u jednom od najlepših naselja-na Gardošu.Stanovala je sa cimerkom i pokušavala da upiše književnost.U početku naše veze bila je rastrzana između mene i bivše ljubavi koja ju je prevarila ali koju je volela.Taj skot je moje godište i da nije bio sa mojom sadašnjom devojkom, za mene bi bio sasvim ok osoba, ali pošto sam saznao da je tucao moju devojku počeo je da mi ide na kurac i često sam zbog toga,pijan,želeo da mu jebem sve po spisku…ipak nisam…jer su oni bili zajedno kada se Ona i ja nismo ni poznavali i prema tome nisam imao prava da bilo šta kažem.
I tako, ona je živela u Zemunu a ja u Vel. Gradištu. I dalje sam svake noći u toku nedelje odlazio na posao,mesio kifle,kajzerice,kroasane i ostale pizdarije i tako zarađivao, plaćao alimentaciju, davao neki dinar u kuću,cirkao i skoro svake subote odlazio kod nje.Jedva sam čekao tu subotu ujutru kada ću rano i pravo sa posla sesti u autobus i zapucati za Beograd.Tamo bih, kod ‘picinog’ parka hvatao 83.i vozio se do Zemuna.Uživao sam tim vikendima i sa ushićenjem se radovao svakom našem susretu.
Oboje smo voleli da cirkamo i da varimo.Već neko vreme sam cepao samo bambus i rakiju,obično neku domaću ili konjak,pa sam kupovao 2litra vina,2litra koka kole,nekoliko ‘unučića’ i peo se, onim velikim i dugim stepenicama ka Gardošu.Tada bi, nakon mog kraćeg odmora i dremke, počeli da cirkamo i varimo.Uglavnom smo bili sami ali desilo se ponekad da sa nama cirka njena cimerka.Bile su to lude subote i ludi vikendi.Ona je slušala hip-hop i mrzela je rok muziku. Ja sam slušao pank,rok i slično a mrzeo hip-hop.Ta različitost nije uticala na našu vezu,na naše zabavljanje i na naše tucanje.A tucanje,Gospode Bože-kakva je to fantazija bila!!! Ni slutili nismo koliko smo bili perverzni,kao što se par meseci kasnije ispostavilo.Jebi ga, imali smo u sebi nešto od Henri Milerovog “Povratnika jarca“, jer ona je rođena 30.decembra ’94, a ja 6.januara ’79.Bio sam, i još uvek, stariji od nje 15godina i oboje smo u horoskopu nosili znak jarca i bili smo i ostali tako ludi,tako perverzni i tako bludni.Tada smo se jebali kao sav normalan svet-u krevetu, na fotelji, ližući se, sisajući, menjajući poze, grickajući…upoznavali smo se i ispitivali naša tela. Ona je bila niskog rasta,savršene guze i predivnih,oblih i čvrstih sisa.Ribica joj je bila frizirana, a kasnije skoro uvek obrijana i to upravo iz razloga jer je znala da me to dovodi do zadovoljstva i ludila.I tako, posle tih subota, dolazila bi nedelja tokom koje bi se još malo fircali a onda sam popodne morao da sedam na autobus i vraćam za Gradište i svom jebenom poslu.Ona je ostajala u Zemunu i nisam baš bio siguran šta radi i kako provodi dane kada nismo zajedno…i nisam se nešto opterećivao time.
III
E onda sam u to vreme, onako sluđen,zaluđen i zaljubljen počeo da pišem pesme.Pisao sam ih svake noći, na poslu, onako s nogu u pauzama dok pecivo narasta ili se peče.Kovao sam ih kao kovač.Štancovao kao mašina.Nadahnuće mi je izlazilo na nos, na usta, na uši i na dupe! Srao sam kvalitetnu poeziju i uživao u tome.Dani su prolazili, život je tekao.Odlazio bih u Zemun,viđao se sa njom,pio dva litra vina i pušio gandžu…i tucali smo se.Jednom, sećam se, posle neke razmirice sa njom koja je pošla od toga da ona voli svoju bivšu ljubav,onog mutavog profesora-alkosa i da ona ljubav ima sa njim-ispalo je da smo raskinuli.Tada sam dobio pomračenje uma.Palo mi je nebo na glavu i počeo sam da se gubim i da ludim.Bilo je to nešto pred početak leta.Tada sam počeo da ločem nekontrolisano i nikad me nisi mogao videti pijanog, a bio sam pijan svakodnevno i svakonoćno.Subotom bih uzimao nekoliko ‘unuka’ konjaka, litar koka kole i vina i odlazio bih u gradski park i cirkao na keju.U džepu bih ponekad imao neki džoint koji bih spržio sam,usamljjen i ugašen u svom pijanstvu.U zoru bih vikao i dozivao njeno ime na obali reke…toliko sam bio glasan, da sam posle mojih urlika čuo kerove u Rumuniji kako laju, jer i su i oni mene čuli.Onda sam počeo da muvam druge cure…da im pišem patetične,usrane poruke na fejsbuku i na mobilnom, diskretno tražeći od njih da me uteše tako što će da mi daju svoju pičku.Želeo sam da jebem.Želeo sam sve da ih pojebem.Ništa nije vredelo.Ostao sam suva kurca.Ni jedna neće seronju,gubitnika…Ni jedna neće pesimističko govno a to sam bio tad.Onda se ona javila jedne noći, pijana od votke.Bilo je predveče, spavao sam, spremajući se za noćni rad.Pričali smo i iako sam video da je pijana, bilo mi je drago što je čujem i što se javila. Rekla mi je tada da želi da bude prijatelj sa mnom, da voli da se druži i pričamo, da voli da cirka i vari sa mnom i malo je falilo da mi kaže kako voli da se krešemo, ali to sam pročitao između redova.Na kraju razgovora dogovorili smo se da prve subote dođem kod nje u Zemun.Pitala me je:“ Nadam se da ti neće biti problem da provedeš prijateljsko vreme sa mnom?“Rekao sam da neće i znao sam da ću te noći opet da je jebem.Tako sam te prve subote opet seo na bus i odvezao se u Zemun.Čim sam stigao, skontao sam da njena cimerka ovog puta neće otići iz stana i da će celu noć visiti sa nama.To me je nerviralo ali sam prećutao.Morao sam da se zadovoljim tim prijateljskim druženjem, ispijanjem vina, paljenjem buksni i slušanjem raznovrsne muzike.A što se tiče muzike, baš u to vreme smo pronalazili zajednički jezik u toj vrsti umetnosti, učeći jedno od drugog.Slušali smo Nik Kejva.Rej Čarlsa,Leonarda Koena,bluz,neke džez muzičare.Svašta je tu bilo i na toj sceni se pojavilo mnogo toga što smo kasnije prepisali ‘našim pesmama i našoj muzici’.Tu noć smo se ponovo zbližili i postali jedno.Nakon pijanke i obostranog odlaska u san, probudio sam se u toku noći sa erekcijom.Moja kita nišanila je u njeno dupe, spremna da opali.Spavali smo u istom krevetu i ona je osetila da se nešto dešava.Malo se promeškoljila a to sam isto uradio i ja.Zatim je ustala, praveći se da se tek probudila, i otišla u kupatilo.Istog momenta sam uhvatio svoj nabrekli,purpurni alat i nežno ga dražeći doveo do maksimuma.Čekao sam.Vratila se i opet legla u krevet, okrenuvši mi leđa i blago mi isturivši guzu.Počeo sam da je milujem po desnom guzu i po telu, polako se spuštajući do ruba njenih gaćica.Vrhovima prstiju desne šake, dopro sam do njenog vlažnog cveta.Polako sam migoljio prste dok se njena vlažna pička otvarala.Prodro sam sa jednim,a onda sa dva, zatim sa tri prsta u njenu pičkicu.Polako sam je dražio,pazeći da žar ostane tamo gde treba.Unutra je bilo mokro,žmećkavo i vruće.Svukao sam joj gaćice a zatim i sebi, i tiho ugurao moj nabrekli kurac.Radio sam guzovima poput usporenog snimka.Ulazio u nju i izlazio pokretima dremljivog i umornog čoveka.Ona se uvijala,tiho stenjala,dizala i spuštala karlicu,tražeći najudobniji način kako bih zario do balčaka.To sam i uradio, umereno i sa saosećanjem.Kada je počela malo glasnije da stenje i viče:“Jooj,jooj,jooj!“,uhvatio sam je i zapušio usta jer iza nas, na svega metar i po, spavala je njena cimerka za koju nisam znao da li stvarno spava ili se samo pravi i krišom čkilji u nas.
Kasnije se ispostavilo da je zaista spavala i ništa nije čula,a za mene i moju curicu ono je bila fantastična uvertira jebačine,pred svim onim jebanjem koje će uskoro uslediti. Uveče sam se vratio u Gradište I svom usranom, pekarskom poslu.
IV
Zatim se polako ali sigurno dovuklo leto.Još uvek nisam bio siguran gde se nalazimo, u toj vezi.Bio sam zaljubljen do ušiju,bio sam lud i znam da sam je voleo.To sam joj otvoreno govorio a ona u to nije verovala.Tada me nije volela ni nalik kao ja nju i to mi je pokazala na nekoliko načina, ali znam jer mi je rekla da sam joj drag i simpatičan i da joj moji komplimenti laskaju i prijaju.Ono što je bilo najvažnije-bilo joj je lepo sa mnom. Verovao sam joj, iskreno sam joj verovao i nisam pogrešio.
Negde početkom juna, saopštila mi je da dolazi u Gradište kod njenih i da ostaje mesec ili dva.Bio sam prijatno iznenađen i lud od činjenice da će mi biti blizu,da će biti tu i da ćemo se češće viđati.Tako je i bilo. Radnim danima je izlazila sa društvom, sa svojom ekipom.Znao sam neke momke i cure iz te ekipe i bili su to ok likovi.Međutim, ona se više družila sa muškarcima,nego sa devojkama i to me je u početku malo nerviralo. Ipak, smatrao sam da imam dovoljno godina i zrelosti i prihvatio sam njenu sklonost ka muškom društvu, pa nisam pokazivao ljubomoru.Bio sam posesivan i u mom glasu je mogla kad-kad da oseti moju nelagodnost i samim tim je kroz razgovor uspela da me ubedi da je verna.Verovao sam joj na reč iako mi se često dešavalo,pogotovo kad popijem, da nagrizam sebe sumnjom.
Subotom smo izlazili i redovno uzimali 2 litra vina i koka kole i odlazili u park ili na obalu Dunava,na stepenice i tamo noću posmatrali brodove,nebo,zvezde,reku,pričali i vodili ljubav.Ljubav smo vodili stalno.Bukvalno uvek i svuda. Radnim danima smo se tucali na mom radnom mestu, na podu a najviše na stolici.Kresali smo se na sve načine,radili smo jedno drugom sve što se u seksu može raditi.Eksperimentisali smo sa pozama…misioanrska,šezdesetdevet,otpozadi,sa strane,ona gore a ja dole i obrnuto…Lizali se i grickali, dražili, sisali, masturbirali obostrano,svršavali kao besni.Kada bi jedno drugom govorili da nikada pre nismo ovako vodili ljubav, nismo verovali.Ali to je bila istina.Jer ja sam po prirodi stidljiv čovek i iako sam spavao sa nekoliko žena,nikada to nisam radio sa toliko čežnje,sa toliko strasti i sa toliko požude.Nikada toliko perverzno i bludno.Nikada toliko često.Markiz de Sad i Gijom Apoliner bili su boranija za mene.Svojim jebanjem sam prevazišao njihovu literaturu.Oslobodila me je stidljivosti i pomogla mi da se opustim.Dala mi je podstrek da budem maštovit.Jednostavno,učili smo jedno od drugog i tako sam bukvalno poludeo za njom,odvalio i sve sam više osećao seksualnu glad i balavio sam za njenim telom,za njenim sisama, za njenim guzovima i ribicom.
Jednom prilikom, posle litar i po vina i jedne buksne,tucali smo se pod zvezdanim nebom,na stepenicama, na obali Dunava, u senci zida, dok su iznad nas prolazili automobili i šetači, i dok je jedan pecaroš na 30 metara od nas pecao ribu.Šetači su mogli da vide njena stopala koja su štrčala u vis i mogli su nas čuti, a pecaroš je samo mogao da nas čuje.Sećam se,dok sam trpao, sav oznojen i zadihan, onda je vrištala:“Savo, tako dobro jebeš,tako dobro karaš,jebote,aaa!Najbolji si jebote!“.To me je palilo i zapalilo i zbog toga sam imao prokleto dobre i duge orgazme.Prskao sam kao gradska fontana, zalivao sam ovaj grad svojom spermom.
Zatim smo se nekom drugom prilikom,posle popijene solidne količine vina,pojebali u sred parka, na jednoj klupici,dok mi se lagano nabijala na kitu okrenuta leđima.Bilo je oko 4h izjutra i niko nas nije video.Ili jeste, ali to nikada nismo saznali.I bolelo nas je uvo, čak i da jeste.
Tako je proticalo leto i ona je i dan danas ostala u gradu sa mnom, ne vraćajući se u Zemun.To leto je bilo jedno od najlepših u mom životu,zahvaljujući njoj.Zahvaljujući njoj, lakše sam podnosio život,probleme,brige,besparicu…I priznajem, više je ona meni bila oslonac, nego ja njoj.Nervirao sam se zbog sitnica i zbog krupnih stvari.Često sam padao u vatru,bivao potišten,nemoćan,očajan, ali ona je svojom nežnošću,svojim poljupcima,dodirima i osmehom, pažnjom,terala demone od mene i smirivala me,umirivala, tešila,hrabrila.Pred početak jeseni, prvi put mi je rekla da me voli.Tada sam shvatio da je to žena mog života.Tada sam udario pečat na moju želju da ostatak života provedem sa njom.Svakako, želim da napomenem da nije sve bilo samo u tucanju, perverzijama i seksu. U međuvremenu, ponašali smo se kao normalan par.Slušali muziku,eksperimentisali sa njom, od bluza,do džeza,od Mikri Mausa i Bvane,preko Koena,Kejva,Čarlsa,do Vaya Con Dios.Pričali smo o književnosti,poeziji,filmovima,filozofiji;o bitnicima, o Keruaku, Ginzbergu,o Borisu Rižiju i Dostojevskom,o Kafki…Ona je volela Markiz de Sada a ja Anais Nin.Učili smo jedno od drugog,upotpunjavali prazninu,uletali u misli,bivali jedno.Postali smo tim i postali smo par.Osećao sam se voljen i želeo sam da je volim, i voleo sam je.Želeo sam da kidam za nju.Želeo sam da je čuvam i sačuvam.Bila mi je zvezda vodilja.Moj anđeo,moja Palčica,moja duša i srce,hrana i voda.Obožavao sam je.
Hajde da se igramo ;)