– Милане, човече, шта да радимо, ње још нема…погледај само колико је сати…Јој, излудећу од тог детета, који сам ђаво и прихватила да дође…Много је волим, али ово ми стварно није требало….
Ретке су биле ситуације у којима је моја жена признавала своју грешку, и зато ме њене речи натераше да подигнем поглед са књиге коју сам читао. Видео сам да је заиста забринута. Ходала је лево-десно, нервозно трљајући руке, и сваки час погледавала преко ограде терасе у правцу капије…Реч је била о њеној 16 – годишњој сестричини. Једино дете њене сестре и зета којој су имућни родитељи стално попустали, постала је размажена. Притиснути обавезама у својој приватној фирми њени су померили одмор за септембар, али је мала дигла фрку. Жена и ја смо уживали у викендици на мору, када је свастика позвала “секицу“, тј. моју жену, и ова је пресрећна прихватила да “теткино злато“ дође код нас и мало се одмори. Истог дана, позвао ме “пашо“ да се захвали, испричавши ми колико проблема имају са “малом“, да их не слуша у опште, ради шта хоће….
– И, слушај “пашо“, мени је више тога преко курца – пао је у ватру на крају – Теби и “сваји“ хвала што је примате, али ако буде правила проблеме, слободно ти подвикни….Што се мене тиче имаш одрешене руке…..јеби га, немој дозволити да и вама сјебе одмор. Слободно ти оштро, пљусни ако треба….
И тако, ни два дана није прошло, а већ смо имали проблем. Односно – не “МИ“ него ја, јер је жена на крају своје јадиковке погледала молећиво у мене:
– Миланче, молим те, иди нађи је…….Добро, што ме тако гледаш, па нећу ваљда ја да идем по овом мраку да је тражим…..Хајде Мићко, што си такав…..само је доведи кући, бојим се да јој се нешто не деси…`Ајде, Микице, кад те лепо молим…учини ми, љубави, па ће теби твоја Гога вечерас да се одужи….. – погледала ме “онако“, наглашавајући последње речи….
Погледао сам по башти јединог кафића поред плаже у коме се окупљала сва омладина “нашег малог миста“ . Тражио сам погледом “лимун жуту“ мајицу, али није је било. Паде ми на памет да погледам иза кафића, тамо где је почињао маслињак. Од раније знам да су клинци умели тамо да се завуку кад хоће да се склоне од погледа…
Затекао сам је тамо, у мраку стиснуту уз неког мамлаза, по грађи тела и висини рекло би се много старијег од ње.
– Мирјана, време је да кренемо кући, касно је. Поздрави се са друштвом, па да идемо – рекао сам прилазећи им.
Била је изненађена мојом појавом, али се брзо снашла:
– Течо, ја нећу још кући, рано је…а и лепо ми је овде…
– Мирјана, немам ни времена ни воље да се овде натежем са тобом, седај у кола и идемо кући – и ако сам већ био изнервиран, трудио сам се да звучим нормално.
– Ћале, а јел` ти ниси укључио слушни апарат, па зато ниси чуо шта ти је моја девојчица рекла, а ? – рече клипан, решен да буде “Џек“ у њеним очима… Заварало га је то што ме је она ословила са “течо“, у оном мраку је могао само да види да нисам баш висок…јеби га, младост, неискуство. Како је и могао да зна……Она се закикотала некако победнички на његове речи.
– `Ајде, Миро, касно је, идемо…
– Па ја стварно не разумем… мислим, који је, бре, теби курац…- забрунда мамлаз склањајући руке са њених леђа. Она се измакла један корак у страну и стајала непомично.
– Који део ниси укапирао, ћале, од онога што ти је она рекла. Кажи ми, па ћу ја да ти објасним – прилазио ми је полако, гегајући се, очигледно “под гасом“.
Ногу којом сам га ударио у главу није стигао ни да види. Као ни многи пре њега… Сручио се на траву као клада и остао да лежи непомичан. Пришао сам јој, искезио јој се у лице.
– Хоћеш молбу ?
Без речи се окренула и пошла према улици.
Пролазећи поред баште кафића позвах једног од конобара: – Изгледа да се неки мајмун тамо иза предрогирао, или је много пијан….
Чекала је поред кола бесна као рис. Када сам откључао, села је у ауто и треснула вратима. Упалио сам ауто и кренуо. Спустио сам прозоре и полако возио, покушавајући да се смирим. Одједном је праснула:
– Мислим, које су ти ово форе, јеботе. Не разумем. Јесам ја овде у затвору, шта….
– Спусти тон – тихо сам јој рекао, а у мени је кувало.
– Ма, шта спусти тон, јеботе… шта спусти тон…Ја ћу да причам како ја хоћу, јел` ти јасно…И што си ударио оног дечка онако, ти ниси нормалан….
– Мирјана, спусти тон….
– Ма, престани са тим срањем, бре, ко си ти да ми наређујеш….идиоте један!
Бууууууууум у глави, скретање поред пута, ручна, брзи обилазак око кола, отварање њених врата – чинило ми се да је трајало једну секунду.Руку прекрштених испод сиса гледала ме је бесно. Све док нисам зграбио њен “коњски реп“ и извукао је напоље. Шокирана, занемела. Залупио сам врата, повукао “реп“ на доле и гурнуо јој главу кроз прозор, унутра.
– Јој, боли… – простењала је онако нагужена. Држећи је и даље за косу, другом руком сам тргнуо уску памучну сукњицу у вис, на кукове. Између препланулих гузова протезала се уска тракица танги.
Пљус ! – пукло је кад сам је шако распалио по дупету. Цикнула је.
Пљус ! – Аааај !
Пљус ! – Јој !
Пљус ! – Боли!
Пљус ! – Боли ме, бре !
Пљус ! – Ај !
Пљус ! – Течо, боли !
Пљус ! – Немој !
Пљус ! – Немој више!
Пљус ! – Немој, течо, молим те…
Пљус ! – Немој више, течо, бићу добра…
Тек тада сам стао. Погледао сам у “руку својих дело“. Истрћено дупенце било је боје вишње, по ободу су се видели трагови прстију. Али, оно што нисам очекивао била је слуз која се полако цедила низ унутрашњу страну њених бутина. “Јели могуће да се она навлажила“ прође ми кроз главу, и курац поче да ми се диже. Руком сам прешао низ процеп гузова, и они задрхташе. Прстима напипах мали троугао тканине, био је сав мокар. Из ње је лило. Зграбио сам то парче крпице и тргнуо из све снаге. Траке попуцаше и њене тангице одлетеше поред пута.
– Течо немој молим те, нећу никад више, само немој мооолим те, бићу добра ….- завапи из кола, очекујући нови ударац.
Читавом шаком сам поклопио њену мокру глатко обријану пичкицу и стегао је. Јекнула је и раширила ноге још више, извијајући се на прсте. Попустио сам стисак и гурнуо средњи прст унутра. Склизнуо је глатко, до краја. “Па она се већ пројебала“ помислих.
– Тееечо, нееееемој…..
– Шта немој…. – питао сам јебући је прстом.
– Не туци…. ме… више…. молим те …бићу дооообра….– испрекидано је дисала. Погледао сам ка њој и видео како једном руком трља и гњечи сису.
– Сигурно ? – додао сам и кажипрст.
– Аааа, сигурно…. .
– Ништа ја теби не верујем, дрољо мала..- рекао сам и слободном руком је још једном опалио по дупету, не престајући да гурам прсте у њу.
– Јој, нећу више никад…мили мој течо…бићу добра…све ћу да те слушам… – поче да увија куковима, набијајући се још више на моју руку – бићу добра…све ћу да радим – дахтала је.
Мешала је све брже а ја додадох и трећи прст. Стењала је стомаком ослоњена на врата кола, гњечила сисе обема рукама и све брже “мешала“ дупетом. Овлажих језиком кажипрст друге руке и не оклевајући прислоних га отвор њеног чмара. Стиснула се, али врх мог прста савлада отпор и ја га полако завукох до краја. Вриснула је, задрхтала читавим телом и ја на прстима осетих како јој се утроба грчи. Тресла се и јечала док је оргазам тутњао кроз њу.
Кад се мало смирила, извадио сам прсте из њене пичке и дупета. Дахтала је пресвијена преко врата кад сам је ухватио за косу и извукао из кола.
– Шта чекаш, улази у ауто, тетка једва чека да те види, излудела је од бриге – рекао сам док сам обилазио око кола.
Без речи је ушла у ауто, навлачећи сукњицу низ кукове. Док сам возио, посматрао сам како размиче колена и ћутке длановима брише слуз са унутрашње стране бутина… Курац је хтео да ми експлодира. Срећом, брзо стигосмо до куће…..
– Злато теткино, па где си до сада, знаш колико сам се бринула…Миланче, где сте се нашли…Хајде, злато, нешто да поједеш пре спавања…
– Не могу, тетка, сита сам. Идем ја да се истуширам па ћу да легнем…Лаку ноћ.
– Лаку ноћ, злато моје….Микице, хоћеш ли ти нешто да вечераш…
– Нећу, Гого…него…`ајмо часком до собе. Треба да ми се одужиш…….