Blizanci – Zauvek Zajedno

U tom trenutku smo shvatili da naše reči govore istu priču, samo malo drugačije detalje. Oboje smo se venčali premladi, prava ljubav je retka sa dvadeset godina. Mislim da smo to sada oboje shvatili, prekasno, naravno. Kao što većina blizanaca zna, postoji posebna veza sa nekim sa kim ste bukvalno bili od trenutka začeća.

Nismo se mnogo razlikovali iako je ona bila žensko, a ja muško. Igrali smo se zajedno i odrasli zajedno, i zajedno završili srednju školu. Sedeći tamo, prisetio sam se čudne mešavine sreće i tuge dok je izgovarala svoje zavete čoveku koji će ukloniti mog najboljeg prijatelja iz mog života…

Možda se i ona osećala isto tako svega nekoliko meseci kasnije kada sam se oženio vešticom koju sam mislio da poznajem i da je volim. Sada su se svi ti snovi srušili za nas oboje, i kao glineni golubovi vratili smo se jedno drugom da zajedno negujemo naše rane.

Bilo je to u trenutku kada je naše prijateljstvo preraslo u nešto mnogo više. Osetilo se to u samom vazduhu, opipljiva iskra potrebe i želje. Mogao sam to da vidim u njenim očima, znajući da ona može videti isto u mojim.

Zagrljaj je bio samo jedan od mnogih koje smo delili tokom toliko godina, poljupci u obraz se nisu razlikovali od pređašnjih… ali ova nova seksualna živost je dodala nešto novo. A opet se osećala tako prirodno i uklonila je svaku sputanost pred našim srcima okovanih zidovima straha i sumnje dok su se naše usne spajale u tom prvom koraku u ovu novu dubinu osećanja.

Ta potreba koju smo oboje delili je bila toliko dugo ignorisana da je bilo kao da se oslabljeno prokletstvo konačno srušilo… naše emocije i želje postale su voda koja je ključala, prosula se i rušila pred svojom novopronađenoj slobodi… ispirući sve osim ovog trenutka.

Takva oslobođena moć se ne može obuzdati, može se samo ostaviti da potroši svoj bes i potrebu da ponovo bude slobodna… to smo moja sestra i ja uradili. Najbliže što sam je ikada video golu bilo je na bazenu onih davnih sunčanih dana. Nikada je nisam pogledao izbliza pošto je bilo toliko drugih za gledanje.

Ali sada su moje oči morale da vide šta moje ruke dodiruju kroz tanke obrise tkanine… i ona nije sprečila tu moju znatiželju i potrebu. Njene grudi su bile lepše čak i od njenih plavih očiju, hrabrih i mekih osim rumenih bradavica koje su molile za moj poljubac.

Kauč je postao naš krevet i ja sam kleknuo pored nje… prvi put je okusio usnama i jezikom i otkrio blago koje je imala među nogama, a onda još jednom jurnuo ka njenim usnama uveravajući je da to nije požuda, već nešto novo i dragoceno koje smo našli.

Bilo je to tog trenutka, tog trenutka kada smo prešli granicu koja deli poznato od nepoznatog… njene oči su rekle da, a moje su se složile. Podigla je kukove dok sam ja, još uvek pored nje na kolenima, nežno otkrivao njeno najsvetije blago. Želeo sam nju, ne samo njeno savršeno telo… želeo sam i njeno srce i dušu… da ostanemo zauvek zajedno, da se nikada više ne razdvojimo!

Poljubio sam je tik iznad trougla svetle zlatne kose i osetio kako joj mali drhtaj prolazi kroz telo, što je izazvalo lagano širenje njenih nogu u iskonskoj potrebi. Tešio sam je dodirujući je rukom do meke unutrašnje butine ispod njenog blaga. Stisak moje druge ruke povukao je moj pogled na njen… bio je to poljubac za koji su oči molile i ponovo sam nežno poljubio njene usmine da potvrdim svoju ljubav.

Njene reči su zvučale glasno, iako je to bio samo šapat: „Trebaš mi… tako mi trebaš… tako je dugo prošlo.“

Stajao sam, gledajući je odozgo potpuno izloženu mom pogledu. Oči su nam se još jednom dodirnule, oboje smo u tišini rekli da. Kao da bi dokazala svoju želju, malo je raširila noge. Sada sam mogao da vidim ružičasti prorez i to je bilo sve što mi je trebalo da budem siguran. Skinuo sam se pod njenim pogledom, moj nabrekli kurac zahvalan što je slobodan…

Dodirnula ga je jednom pre nego što sam legao između njenih nogu, ulazeći u nju polako i oprezno… Zastenjala je ohrabrujuće, gurajući se napred… sa zaključanim očima nežno sam ulazio u ujednačenom ritmu, konzumirajući našu ljubav. Bilo je mekana, topla, mokra… curela je. Njeni sokovi pravili su tečne linije po njenim butinama boje mleka.

Poljubac, pa pogled, pa ulazak duboko. Vreme je stalo. Ništa nije postojalo u tom trenutku, samo ona, ja, i naša tela koja su se stapala u jedno. Uz tihe ali oštre jecaje ona je svršavala na mene, a ja u nju. Predvna materica moje sestre bliznakinje sa osmehom je dočekala mlazove moje tople semene tečnosti. Nema sumnje da ćemo biti Zauvek Zajedno.

KRAJ!